Zašto vlada nestašica vakcina za decu u Evropi (2): Moguć povratak starih bolesti
Posle skandalozne prevare i nepotrebne vakcinacije protiv svinjskog gripa 2010. godine, sve više roditelja se pita da li treba zaista da vakcinišu decu ili je reč samo o kolosalnom biznisu farmaceutske industrije? Odgovor na oba ova pitanja je potvrdan, kaže sagovornik "Vesti" dr Filip Veber, iskusni lekar opšte medicine iz Alzasa u Francuskoj, odnedavno u penziji.
- Treba postaviti pitanje zašto dolazi do nestašice jedino onih vakcina koje su jeftinije, kao što je trojna vakcina DTP (difterija, tetanus, polio) koja je obavezna u Francuskoj - kaže dr Veber.
- S druge strane, nastavlja naš sagovornik - jasno je i da treba vakcinisati decu protiv klasičnih opakih bolesti - difterije, tetanusa, polija. On dodaje da lekari opšte prakse uglavnom "ležernije" gledaju na vakcine nego pedijatri koji bolesnu decu viđaju svaki dan.
"Od kad sam kao mlad lekar radio u Alžiru i tamo video decu bolesnu od difterije kako umiru, od tada nemam iluzija", kaže on.
Odustajanje od vakcina decu bi izložilo onome od čega roditelji strahuju - teškim i već zaboravljenim bolestima koje su u vreme ranijih generacija masovno odnosili dečje živote.
"Druga doza" u Beogradu
Jedno je ipak sigurno, virus sumnje u vakcine danas se raširio čitavom Evropom. Bruno Tusen, direktor redakcije uglednog medicinskog časopisa "Preskrir", jedinog u Francuskoj koji ne zavisi od novca farmaceutske industrije, ocenjuje da su građani izgubili poverenje u vlasti svojih država, jer su javne službe preterano reklamirale nekorisne vakcine kao što je to bio slučaj sa "svinjskim gripom" ili vakcine koje nisu neophodne kao što je ona protiv raka grlića materice za devojčice.
"Ako državne institucije nastave da reklamiraju i potrebne i nepotrebne vakcine to bi moglo da navede mnoge građane da pređu u tabor boraca protiv vakcina", kaže Tusen.
Naš sagovornik, doktor Veber, daje nam primer njegovog pacijenta Srbina koji živi u Francuskoj. Boravio je u Beogradu gde mu je lekar prepisao da uzme dve doze vakcine protiv svinjskog gripa. "Taj doktor u Beogradu prodao mu je kao "drugu dozu" vakcinu kojoj je prošao datum i koja nije imala nikakvog efekta", smeje se dr Veber. Ako je za utehu, dvostruku vakcinaciju savetovale su u to vreme i francuske vlasti iz istog razloga kao beogradski doktor.
Panika na Fejsbuku
Mnogi borci protiv vakcinacije, preko društvenih mreža objavljuju svoje tekstove potpisane najčešće pseudonimom, bez odgovornosti za posledice širenja lažnih informacija. Pre tri godine tako je zavladala panika jer se Fejsbukom pronela vest da je u BiH umrlo 2.000 dece zbog vakcine protiv hepatitisa B. Brojka je, naravno, izmišljena. Da je to tačno, onda bi proporcionalno broju stanovnika u Francuskoj svake godine zbog vakcinacije protiv hepatitisa B umrlo - oko 35.000 dece.
Sporni dodatak vakcinama
U središtu polemike oko vakcina je prisustvo dodataka kao što su aluminijumske soli. Njihova uloga je da povećaju učinak vakcine i otpornost na bolest od koje se vakcinišemo. Devedesetih godina francuski lekar Roman Gerardi konstatovao je kod nekih pacijenata prisustvo aluminijumskih soli. Tako je otkriveno da one nisu izbačene iz organizma urinarnim putem, kako se mislilo da je uvek slučaj, već su ostale "zaglavljene" između ćelija.
Postoje sumnje da aluminijum kao dodatak u vakcinama izaziva multiplu sklerozu i neke druge teške bolesti poput autizma. Protivnici vakcina tvrde da ovo nije samo sumnja, već dokazana činjenica. Po mišljenju nekih udruženja koja se zalažu za izbacivanje aluminijuma iz vakcina - oglušivanje državnih institucija na ova pitanja samo doprinosi jačanju pokreta protiv vakcinacije.
"Nismo protiv vakcinacije u celini, ali tražimo povratak trojne vakcine difterija-tetanus-polio, bez aluminijumskih dodataka", kaže Didie Lamber, predsednik udruženja E3M.
