Ništa bez podrške dobrih ljudi
Pristigle donacije Kola srpskih sestara Žene mironosice iz melburnskog Kizboroa od po 500 dolara za 12-oro bolesne dece i omladine (ukupno 6.000) u Srbiji i Republici Srpskoj, uručuju se onima kojima su namenjene iz dana u dan. Ovog puta, stigle su do dvojice dečaka, trogodišnjeg Sergeja Andrejevića iz Zemuna i sedmogodišnjeg Dimitrija Vrbanića iz Beograda.
Zla sudbina nije zaobišla ove dečake, pa zato i ne čudi što su naši humani zemljaci sa dalekog kontinenta odlučili da pomognu njihovim roditeljima da izbore bitku za zdravlje svoje dece. Maleni Sergej je zbog upale mozga po samom rođenju zadobio brojna psihomotorna oštećenja, zbog čega je, iako ima tri godine, poput bebe od tri meseca. Slična muka zadesila je i malog Dimitrija koga je upala kičmene moždine u petoj godini života prikovala za invalidska kolica.
Obavestivši Andrejeviće i Vrbaniće o prispeloj pomoći bili su prijatno iznenađeni. Ubrzo potom u naše Dopisništvo stigla je majka malog Sergeja kako bi preuzela donaciju od 500 dolara za njenog sinčića i sa nama podelila kako njen mališan napreduje od programa osmišljenog od strane vrsnih američkih stručnjaka za decu sa problemima u razvoju.
- Mnogo se zahvaljujem svim donatorima, tim divnim ljudima, koji su nam na ovaj način, između ostalog i ukazali poverenje u ono što radimo. Tek sad kroz ove rezultate vidimo da smo na dobrom putu. Nije čarobni štapić, kao što uostalom nije ništa u životu, ali vidimo da vredi i da program koji smo započeli daje dobre rezultate i nadu. Zaista se sada, prvi put, pomeramo sa mrtve tačke. Do sada, čini mi se, kao da smo bauljali u mraku. Dete nam je bilo poput biljke koja uprkos našoj nezi i brizi, ne može da napreduje - iskreno će majka Svetlana, dodavši:
- Lepa vest je da se kod Sergeja više ne beleže epileptični napadi i da se lekovi koji su antiepileptici smanjuju. Spavanje se unormalilo, pa nema buđenja noću i plakanja. Sergej nam se osmehuje, upinje se kao da komunicira sa nama, reaguje na spoljne draži, na taktilnu stimulaciju svih delova tela, na zvuke, prati nas, fokusiran je, što ranije nikako nije bio slučaj. Da bi naučio da se pokreće, za početak puzanje, započećemo spuštanje niz kosu ravan na stomaku na kojoj će početi da koristi ruke. Činjenica je da je pred nama dug put do toga da Sergej samostalno sedi, puzi, govori i stane na noge. Koliko će vremena trebati da dođemo do cilja niko ne može ni da nasluti. Baš zbog toga nam je ovakva podrška toliko dragocena, jer svakodnevica traži svoje.
Nažalost, Andrejevići nisu uspeli da prikupe dovoljno novca da bi Sergeja ponovo odveli u Italiju na kliniku Doman international institute, zbog čega će sa njima kontaktirati na daljinu, ali i morati da plate određeni iznos kako bi dobili plan za dalji program po kojem će morati da postupaju i vežbaju kako bi Sergej imao šansu za srećno detinjstvo. I ovaj prilog humanih zemljaka iz daleke Australije biće utrošen samo u tu svrhu.
Još 500 dolara u našem Dopisništvu, preuzeo je i Dimitrijev otac Damir Vrbanić, u predahu od veoma iscrpljujućeg dnevnog rasporeda njegovog sina.
- Hvala svim tim divnim ženama i ljudima koji su mislili na našeg Dimitrija. Njihov dar biće iskorišćen isključivo njegovo lečenje i oporavak. Iskoristiću priliku i da se još jednom zahvalim plemenitim sugrađanima koji nam svesrdno pomažu da prikupimo dovoljno novca za njegove terapije u inostranstvu, kako bi jednog dana ponovo stao na svoje noge za šta nam je potrebno oko 50.000 evra.
To je zaista velika suma novca koju sami ne možemo da obezbedimo, ali akcija ide svojim tokom i za sada uspeli da sakupimo preko 40.000 evra, što nas raduje. Kontaktirali smo nekoliko klinika koje bi potencijalno mogle da preuzmu Dimitrijev slučaj, ali još nismo doneli konačnu odluku gde bi to moglo biti. Naravno, tu posmatramo i finansijski aspekt, da terapije ipak budu povoljnije, kako bismo imali dovoljno sredstava za sve nepredviđene troškove - rekao je Damir Vrbanić, koji svoju porodicu obezbeđuje radeći kao kuvar.
Uvek pozitivan
Dimitrije je, u međuvremenu, od septembra postao đak-prvak, zbog čega mu učiteljica svakodnevno drži časove kod kuće. Još se privikava na školske obaveze, a pored toga vredno vežba na fizikalnim terapijama, jer ne odustaje od namere da, posle dve godine od kada ga je snašla nesreća, ponovo zakorači u svet.
- U međuvremenu, vodili smo Dimitrija da obavi još neke preglede i od lekara dobili još neke smernice, ali i koje bi analize trebalo da obavimo pre odlaska u inostranstvo, kako bismo bili sigurni da će terapije dati maksimum. Snagu i nadu da će sve biti u redu nam daje Dimitrije koji je uvek nasmejan i dobro raspoložen - rekao je našim novinarima otac Damir.
Pomoć stigla na šest od 12 adresa
Uručivši još dve donacije članica Kola srpskih sestara Žene mironosice iz Melburna pri Crkvi sv. arhiđakon Stefan u Kizborou, to su naši reporteri do sad pomoć uručili na polovinu adresa, o čemu smo pisali. Naravno, kao i uvek, pribeležićemo uručenje i preostalih donacija narednih dana, kako bi dobročinitelji iz daleke Australije mogli da podele radost sa onima na koje su mislili.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
