Otadžbina u srcu, ugroženi u mislima

Otadžbina u srcu, ugroženi uvek u mislima, to bi bila krilatica za naše zemljake koji žive daleko u tuđini, ali rodnu grudu ne zaboravljaju. Trude se uvek da pomognu koliko mogu i usreće nekoga ko nije rođen pod srećnom zvezdom, o čemu svedočimo redovno i posredstvom Humanitarnog mosta "Vesti". Izuzetka nema ni ovog puta, jer su preko naše sidnejske redakcije stigle nove donacije za one kojima je pomoć najpotrebnija.

D. N. Petrović

Nisu zaboravljeni: Porodica Bandović

Reč je o 800 dolara koje je sakupila i poslala grupa redovnih donatora: anonimni sveštenik SPC, anonimna braća iz Sidneja, Nada Ostić, Mica Šućur, a svi oni predvođeni nadasve humanom Rajkom Tarlać.

Od ove sume 500 dolara su namenili Domu za decu i omladinu bez roditeljskog staranja "Rada Vranješević" iz Banjaluke, koji su se na dan Svetog Nikole i protekle godine obradovali donacijom u istom iznosu, a time i stotinak dece i mladih svih uzrasta - od beba do studenata.

Potrebe Doma su velike i slične potrebama svakog domaćinstva, što naši plemeniti čitaoci iz daleke Australije ne zaboravljaju. Još 300 dolara su poslali Slobodanu Bandoviću iz sela Gradac sa Peštera, koji nadničenjem jedva prehranjuje majku Mariju, suprugu Stanku i sinove Stefana (8), Radišu (6) i Petra (3). Upućuju im najlepše želje, uz poruku da neko ipak misli na njih i molbu za naše reportere da im se donacije uruče do Vidovdana.

I naša plemenita čitateljka i redovna učesnica u akcijama Humanitarnog mosta, Ana iz Kanbere uputila je 250 dolara samo nekoliko dana od prethodne donacije za Dušana Čukarića iz Velike Hoče. Pomoć je namenila invalidu Milanu Radojčiću (65) iz Gornjeg Milanovca, koji već više od osam godina, živi sam pod svetlošću sveća i dobre volje jedinih iskrenih prijatelja. 

Pored navedenih priloga, stiglo je još 90 dolara koje je poslao anonimni donator sa familijom iz Perta. Izrazio je želju da uručimo donaciju osobi kojoj je najpotrebnija u ovom trenutku. Budući da je Dimitrije Vrbanić (7) iz Beograda, oboleo od upale kičmene moždine koja ga je prikovala za kolica, bori da ponovo stane na noge, to će ovaj dar narednih dana biti uručen upravo roditeljima ovog mališana.

Podsećanja radi, običan respiratorni virus je, po svemu sudeći, prolazeći kroz Dimitrijev organizam, zakačio i aktivirao ovu autoimunu bolest koja je za posledicu paralisala kičmenu moždinu i vratne pršljenove, zbog čega je došlo do oduzetosti donjih ekstremiteta. Posle višemesečnog lečenja na Institutu za majku i dete ovaj mališan je morao konstantno na fizikalne terapije, koje su jedino rešenje bile u tom trenutku.

Prošle su skoro dve godine od tada, Dimitrije i dalje vredno vežba i uz pomoć elektrostimulacija desna noga se delimično oporavila, ali leva je još slaba. Da se oporavak ubrza, roditelje je pokrenuo na akciju njegov tužni pogled svaki put kad bi video decu u parku da trče i igraju fudbal. Ipak, da bi to bilo moguće, došli su do spoznaje da bi za lečenje njihovog sina i mogućnosti da ga opet dignu na noge u jednom od vodećih centara u Evropi bilo neophodno da izdvoje oko 50.000 evra, koje sami nikako ne mogu da izdvoje i zato im je svaka pomoć i više nego dobrodošla.