Ceo svet u trenu srušen

Da život može u trenutku da vam se preokrene i potpuno vas izbaci iz koloseka mnogima je jasno, ali samo oni koji su se našli u takvoj situaciji dobro znaju koliko je to teško i s kakvim se onda sve izazovima susreću, a moraju da ih reše. Nažalost, sudbina je htela da se i mali Dimitrije Vrbanić iz Beograda sa samo pet godina suoči s jednom od najređih bolesti i ostane u kolicima.

Lična arhiva

Pre nesreće igrao fudbal

Posle jednog srećnog i ispunjenog detinjstva bez i najmanjih naznaka da nešto može poći po zlu, upravo to se i dogodilo. Krenulo je kao običan respiratorni virus od koga se Dimitrije oporavljao, a onda su usledile previsoka temperatura i malaksalost. Teške komplikacije pojavljivale su se jedna za drugom, a lekari nisu odmah mogli ni da pomisle da se radi o transverzalnom mijelitisu - upali kičmene moždine, jednom od veoma retkih oboljenja koji se manifestovao velikom brzinom, zbog čega je bukvalno u jednom danu Dimitrije ostao bez osećaja u nogama.

Privatna arhiva

Ne odustaje: Dimitrije vežba sa mamom Milenom

Virus je, po svemu sudeći, prolazeći kroz organizam zakačio i aktivirao ovu autoimunu bolest, koja je za posledicu paralisala kičmenu moždinu i vratne pršljenove, zbog čega je došlo do oduzetosti donjih ekstremiteta. Posle višemesečnog lečenja na Institutu za majku i dete, ovaj mališan je morao konstantno na fizikalne terapije, koje su jedino rešenje bile u tom trenutku.

Prošle su skoro dve godine od tada, Dimitrije i dalje vredno vežba i uz pomoć elektrostimulacija desna noga se delimično oporavila, ali leva je još slaba. Da se oporavak ubrza, roditelje je pokrenuo na akciju njegov tužni pogled svaki put kad bi video decu u parku da trče i igraju fudbal. Sve što im je bilo dostupno od materijala i istraživanja o bolesti koja je napala njihovog sina su izučili, ali i došli do strašne spoznaje da bi za lečenje njihovog sina i mogućnosti da ga opet dignu na noge u jednom od vodećih centara u Evropi bilo neophodno da izdvoje oko 50.000 evra.

- Kontaktirali smo mnoge klinike i slali Dimitrijevu dokumentaciju u razne centre za neurološke bolesti, ali svuda je manje više odgovor i procena slična, a suma za nas nedostižna. Pri tome, trajanje lečenja ne može niko da predvidi - kaže otac Damir Vrbanić (44), koji radi kao kuvar i izdržava suprugu Milenu (37) i sina Dimitrija (7).

Sreća u nesreći jeste da Vrbanići ne žive kao podstanari, ali to ne umanjuje svakodnevne probleme plaćanja dažbina i borbe za najosnovnije životne potrebe. Sve doskoro nisu imali ni automobil kojim bi Dimitrija vozili i odvozili na fizikalne terapije, dok se jedan dobročinitelj, Momčilo Vujačić iz Beograda, nije uključio upoznavši malog Dimitrija na klinici i saznao za probleme u kojima se njegova skromna porodica nalazi. Zato je odlučio da im pribavi polovno vozilo, kako bi sina dovodili na terapije.

- Naš dan, a pre svega moje supruge, počinje sa Dimitrijevim buđenjem, doručkom, koji je naravno po recepturi nutricionista, zbog slabijeg imuniteta, a onda odlaskom na vežbe. Sledi pauza, ručak, pa opet vežbe, a potom odmor. Kao što možete i da pretpostavite, takav način ishrane košta, a pored toga dosta vremena treba izdvojiti i za same vežbe. Zbog toga supruga ne može da radi jer je nega Dimitrija na prvom mestu i traje čitavog dana. Naše jedno primanje u kući se i te kako odražava na naše mogućnosti koje su skromne. Zato smo nemajući kud i odlučili da zamolimo ljude za pomoć. Meni kao roditelju, kao i svakom drugom, teško pada kada Dimitrije koji je pun života i obožava fudbal, napravi bolnu grimasu i pita me: "Tata, a kad ću ja da prohodam, želim to što pre." Tada mi se srce stegne i to me nagoni da za njega uradim šta god treba, pa makar i na kolenima klečao i molio. To je moja sveta dužnost i zato sam ovde - rekao je našim novinarima Damir Vrbanić.