I sirotinja ima dušu
Ne prođe nijedan značajniji verski praznik a da se velika dobrotvorka Rajka Tarlać sa svojim prijateljima iz Australije ne seti nemoćnih, starih i bolesnih u domovini. Među onima koje redovno obraduje jeste i starica Borka Dražević iz takovskog sela Drenova, kojoj su "Vesti" na Veliki četvrtak uručile 100 dolara kako bi i ova usamljena baka koja živi sama u zabitom planinskom selu osetila bar delić najvećeg hrišćanskog praznika.
Tako je bilo ovog puta, ali tako je bilo i uoči Božića, pa uoči Sv. Nikole, Borkine krsne slave, pre toga o Vaskrsu, pre toga, opet, o Božiću i ko zna više još koliko pre ovog Vaskrsa, a bilo je novčanih pošiljki i onako, između praznika, što dovoljno govori kolika je Rajkina briga za Borku, ali i za mnoge druge bolesne, ostavljene i usamljene u Srbiji i Srpskoj koji s poštovanjem izgovaraju ime ove humane žene i njenih brojnih prijatelja iz Sidneja.
Lepa reč
I sada bi, kao i uvek, Borka da pronađe prave reči zahvalnosti Rajki Tarlać i svima drugima koji joj pomažu, ali za nju to i nije baš tako lako.
- Neka su mi svi dobri ljudi živi i zdravi i neka im kuće ne samo o Vaskrsu budu ispunjene radošću i srećom - glasi dugo tražena lepa reč Borke Dražević.
Naravno, pažnja Rajke Tarlać, ali i drugih koji su je se setili pred veliki verski praznik, među njima i dve bake iz Australije koje su joj nedavno poslale novac, staricu Borku je obradovala do suza jer će bezbrižnije, iako sama, proslaviti vaskrsenje Hristovo, ali i zbog toga što sada ima dovoljno novca da kupi lekove bez kojih joj nema života, ma kakav bio.
Međutim, idući od apoteke do apoteke, a naš novinar Zoran Marjanović zajedno sa njom, Borka je nailazila i na mnoge prosjake, što je slika današnje Srbije, i svakom je udelila poneku paru. Ne mnogo, ali od nekoga ko živi u nemaštini i sirotinji više nego dovoljno, što govori i o samoj starici koja i ono malo što ima podeli sa siromašnijima od sebe.
- Te žene i ti ljudi, mnogi i sa decom, sigurno ne sede drage volje na hladnom betonu s ispruženom rukom. Jednostavno, ne mogu da prođem pored njih a da im ne dam za koricu hleba. Ako u džepu imam dva dinara, jedan ću dati njima jer znam kako je kad si željan hleba, kada nemaš nikoga na koga da se osloniš, nikog ko bi ti pomogao... Pomažu drugi meni, a od moje sirotinje odvojim i za ove nevoljnike kojima se tuga vidi u očima. Iskreno, ne volim da sretnem prosjake jer sam posle toga još bolesnija, ali nije moje da rasuđujem o onima koji imaju i onima koji nemaju. Moje je da pomognem drugima i da se na taj način odužim onima koji meni pomažu. Nemam ni za sebe, ali kad vidim tu sirotinju sa decom, mislim da bih im i dušu dala - tiho kaže Borka Dražević.
Julijana i Janoš Pap, ćerka teško mentalno zaostala i otac, glava napaćene i bolestima oprhvane sedmočlane porodice Pap, dočekali su reportera "Vesti" Bobu Grujića u svom trošnom kućerku u Ulici braće Fugaroši br. 97 na periferiji naselja Mužlja kod Zrenjanina, kako bi im uručio 150 dolara koje je poslala Rajka Tarlać sa prijateljima.
- Mnogo hvala donatorima iz Sidneja, ovaj humani gest dokaz je da na svetu još ima dobrih ljudi, spremnih da nam pomognu. Naša majka Zvezdana, evo već treću nedelju je u bolnici u Novom Sadu, njena multipla skleroza baš je uzela maha, jedva je pokretna, a otac svaki treći dan ide kod nje u posetu, a za to je potreban novac - polako priča Julijana Pap, 22-godišnja teško bolesna devojka, koja je preuzela ulogu domaćice u skromnom domu Papovih, gde je od sve dece samo jedan član zdrav.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Nevolja za nevoljom... Nakon što je Zvezdana ponovo u bolnici, pukla nam je vodovodna cev, a voda urušila noseći zid kuće... Ogromnih problema imam i sa mojom 94-godišnjom majkom Eržebet. Pala je i polomila ruku, trenutno je u gipsu. Sam joj više puta tokom dana menjam pelene, muke su to velike - uzbuđeno priča Janoš Pap, uz napomenu da će novac od donacije iskoristiti za nabavku namirnica za praznike.
- Svi ćemo se iskupiti i bar na tren opet biti srećni. Sin Peter se odselio i od svoje plate sebi plaća sobičak u Zrenjaninu, radi u jednoj piceriji i želi da se usavršava u pekarskom zanatu, a sinovi Imre i Kristijan idu u specijalnu školu, ali trude se da pomognu koliko mogu. Ipak, nedostaje nam čvrsta ženska ruka, ćerka Julijana, iako želi i trudi se, nije sposobna da sama skuva ručak, opere suđe... Onda uskačem ja, i tako nam prolaze dani, jedan teži od drugog...
A život ide dalje ne pita imaš li i možeš li.
Lovrine muke
Pomoć Rajke Tarlać od 100 dolara uručili smo i Lovri Lovriću iz naselja Dragočaj. Lovrina sudbina doprla je do čitalaca "Vesti" prošle godine kad smo objavili priču o njegovom teškom životu, u trošnoj kući na obodu šume, sa decom Nikom, Mirkom i Snježanom. Tokom ranijih susreta stalno nam se žalio zbog ponašanja najstarijeg sina Nika, čije je nasilje doživelo vrhunac pre nekoliko nedelja kada je zapalio kuću u kojoj su svi živeli.
- Još je nesrećnik u pritvoru i neka je, ne želim ni da ga vidim - iskren je Lovro koji ovih dana sa Mirkom i Snježanom, devojčicama patuljastog rasta, spava kod komšija. Srećan je jer još ima plemenitih ljudi, a izraze zahvalnosti uputio je posebno Rajki Tarlać i porodici Šipka iz Švajcarske.
