Založili živote za sinovljevo zdravlje

Porodica Đajić iz Beograda živi već sedmu godinu u svom svetu, gde je svaki slučajni ili pravi prijatelj dobrodošao. Brojne komšije iz Ulice Dragiše Brašanova ih poznaju kao požrtvovanu porodicu, 61-godišnju majku Desu i 62-godišnjeg oca Dragana, i čude se kada je lep dan zašto ih nema u šetnji ili u parku sa njihovim 38-godišnjim sinom Vladimirom, kojeg voze u specijalnim invalidskim kolicima.

Preuzeo donaciju: Otac Dragan Đajić u "Vestima"

Za one poznanike i susede sa dužim pamćenjem ovo je uvek bila složna i srećna porodica. Majka i otac na vrhuncu uspešnih karijera, i ništa manje uspešni sin Vladimir, vredna ćerka Marijana... I danas su složni, ali teško bi se moglo reći da je porodica Đajić i ostala srećna. Sve se odigralo u trenu, svoje vlastite živote izgubili su onog časa kada je mlađani Vladimir doživeo nesreću 2008. godine dok je boravio na odmoru u Frankfurtu. Ni danas ne znaju kako se sve odigralo. Istina je ostala negde daleko... Tek, samo im je javljeno da im se sin nalazi u nemačkoj bolnici u stanju budne kome. Ni mrtav ni živ! Od tada se njihov svet vrti samo oko sina Vladimira. Ni majci ni ocu više ništa ne treba, napustili su poslove kako bi bili uz Vladimira kojem je neophodna nega tokom 24 sata, sve u nadi da će se jednog dana probuditi i biti onaj nekadašnji vedri mladić.

- Nismo samo živote i navike izmenili, i ceo stan smo iz temelja preuredili i prilagodili ga Vladimirovim potrebama, jer je posle boravka od četiri godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu pušten kući i od tada bijemo neprekidne bitke sa društvom koje nema sluha za tako teške pacijente i svaki njegov pomak prsta jeste zasluga i fizioterapeuta, ali i naše beskrajne ljubavi i truda. Lekari kažu da ima nade i da budemo strpljivi, mi i dalje verujemo u Boga, i nadamo se da će ga naša iskrena ljubav dignuti na noge. I neki od čitalaca "Vesti" su nam 2013. pritekli u pomoć - priča vidno potrešen Dragan Đajić primajući u beogradskom dopisništvu "Vesti" poklon paket pristigao iz Frankfurta.

- Evo kako se pravi prijatelji prepoznaju. Ovo pomagalo, odnosno stolica za kupanje ovakvih teških bolesnika, dar je Vukomira Božovića iz Frankfurta, prijatelja našeg Vladimira. On ga nije zaboravio iako su godine prošle, on uvek pita da li nam nešto treba... Hvala mu od srca, mi bismo i danas posle tragedije koja nas je zadesila ipak radije davali nego tražili - ističe otac Dragan, koji nema pravi odgovor na naše pitanje kako izlaze na kraj sa silnim troškovima za fizikalne terapije i logopedske vežbe i lekove. A jedini istinski odgovor glasi - majka i otac založili su svoje za sinovljev život. Samo upornošću, beskrajnom voljom i ljubavlju, bračni par Desa i Dragan su napravili čudo, jer Vladimir danas jede i pije sam. Sudbina nam daje roditelje, prijatelje biramo sami.