Hvala, prijatelji stari!
Ako se jednog dana 38-godišnji Beograđanin Vladimir Đajić probudi iz stanja budne kome u kome se nalazi već sedmu godinu posle doživljene nesreće, u što čvrsto veruju i njegova majka Desa i otac Dragan, sigurno će zahvaliti ne samo svojim roditeljima na njihovoj bezuslovnoj ljubavi i požrtvovanosti, već i nekolicini vernih prijatelja.
Poput onih iz Frankfurta, drugara koji bodre njegove roditelje, zovu ih s vremena na vreme telefonom, pozdravljaju i šalju im razna pomagala, kao i ovih dana kada je posredstvom "Vesti" u dom Đajića stigao neophodni bežični vindous tablet, uz kratku poruku:
"Vladimire, ozdravi nam! Drugari iz Frankfurta...". Oni su jedni od retkih koji su sve ove duge godine ostali uz porodicu Đajić, uvereni da je njihov prijatelj Vladimir, s kojim su delili vesele mladalačke dane i noći, duboko unutra svestan svega šta se dešava oko njega. I da neće biti jedini koji se probudio i podigao iz invalidskih kolica. Do tada će kao i dosad, ostati snažna podrška njegovim roditeljima, znajući da bi i sam Vladimir, da je u prilici, pružio svojim starim prijateljima isto toliko vremena, energije, nesebične ljubavi i pažnje zbog onih dobrih vremena...