Nebojšine teške muke u srce gađaju
Preteška sudbina Nebojše Vulića, 20-godišnjaka obolelog od cerebralne paralize, koji sa porodicom prognanom sa Kosmeta živi u beogradskom naselju Vinča, dotakla je u srce i našu redovnu čitateljku i dobrotvorku S. N. iz Frankfurta.
Pročitavši nedavno priču o Nebojšinim mukama, kao i njegove porodice koja se svim silama trudi da mu olakša teško breme bolesti, negujući ga sa mnogo ljubavi i pažnje, ali i uz mnogo finansijskih problema, odlučila je da im posredstvom Redakcije "Vesti" u Bad Filbelu pošalje pomoć od 100 evra. Uz dar uputila je i kratko pismo u kojem, između ostalog, piše:
"Molim Gospoda da Nebojši makar malo ublaži velike patnje, a njegovim roditeljima šaljem mnogo pozdrava."
Čim je dar stigao obavestili smo Vuliće, pa se tako ubrzo u našem beogradskom Dopisništvu obreo otac Radosav, došavši pravo sa jednog posla koji je radio za nadnicu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Radim šta stignem i gde god me pozovu, ali sve je to kratkog daha i ne mogu mnogo da zaradim. A, činjenica je da sve što treba za negu našeg Nebojše poput srebrnih gaza, katetera, masti protiv dekubitisa, lekova, pelena i specijalne hrane, mnogo košta. Da ne govorim o izdacima za struju, budući da Nebojšu svako malo presvlačimo poput bebe. Da ne pričam o tome da moram da mislim i na stariju ćerku koja završava studije i da moram i za nju da izdvojim dok se ne zaposli. Svaka pomoć dobrih ljudi za nas je ogromna i zato veliko i od srca hvala toj dobroj ženi iz Nemačke. Baš nas je obradovala. Nebojša je prethodne nedelje napunio 20 godina, a toliko traje i naša neprestana borba da mu koliko-toliko olakšamo život. To je jedino što možemo - rekao je otac Radosav, dodavši:
- Nebojša i dan-danas pored aspiratora koji smo dobili od plemenite porodice Milutinović iz Nemačke, na svakih mesec dana odlazi u Klinički centar, na odeljenje pulmologije, kako bi mu očistili pluća od nakupljenog sekreta i šlajma. To obavezno mora da se čini kako ne bi dobio zapaljenje pluća. To su sve muke teške, ali nama nema druge. Nebojša će, nažalost, svoj život provesti u četiri zida, poput biljke, nemoćan da iskaže bilo šta. Jedino kada se osmehuje, znamo zasigurno da ga ništa ne muči...
Pomirili se sa sudbinom
- Za sada je, hvala bogu, naš sin dobro. To nam donekle donosi spokoj, iako smo svesni da to nije ni izbliza život koji bi bilo ko poželeo za svoje dete. Sudbina je tako htela, a nama nije bilo druge do da to prihvatimo i da se borimo za svaki njegov dan i dah. To je naša roditeljska dužnost koju smo prigrlili svim srcem - kazao je Radosav Vulić, koji je tokom 1999. zajedno sa porodicom izbegao iz sela Rudica na Kosmetu.
