Vulići, niste zaboravljeni!
Pre skoro dve godine, podsećanja radi, dva nepoznata muškarca donela su u kuću Nebojše Vulića, 19-godišnjaka obolelog od cerebralne paralize, medicinski krevet sa elektronskim upravljanjem i mnogo obradovali porodicu prognanu sa Kosmeta, koja sada živi u beogradskom naselju Vinča.
Pomoć hvale vredna bila je od bračnog para Mande i Milašina Milutinovića iz Filingen-Ševeningena. Dokaz da Nebojšu i njegovu mučeničku porodicu, prognanu iz Rudice 1999, čak ni posle toliko vremena plemenita Manda nije zaboravila, stigao je nedavno u vidu novčanog dara od 200 evra.
Podrška u više nego dobar čas jer se otac Radosav Vulić, odmah pošto su ga reporteri "Vesti" obavestili o prispeću, obreo u beogradskom Dopisništvu kako bi preuzeo novac za lečenje sina.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Istog časa kada ste nas pozvali, morao sam da dođem, kako bih što pre kupio Nebojši sve što mu je neophodno, srebrne gaze, katetere broj 16 ili broj 14, špriceve, mast protiv dekubitisa, lekove, specijalnu hranu... To sve mnogo košta i verujte da ni sami ne znamo kako izlazimo na kraj. Zato su nas Milutinovići neizmerno obradovali jer svaka pomoć za lečenje našeg Nebojše je od velikog značaja za našu porodicu. A, posebno što ga nisu zaboravili. On će 15. februara napuniti 20 godina, a toliko traje i naša neprestana borba da mu koliko- toliko olakšamo život, pre svega dobrom negom, obasipajući ga našom neizmernom ljubavlju. To je jedino što možemo - rekao je otac Radosav, dodavši:
- Da nije bilo Milutinovića i mnogih drugih plemenitih čitalaca "Vesti" koji su nam zdušno pomogli, onda kada nam je bilo najteže i najneophodnije, nisam siguran ni da li bi Nebojša danas bio među nama. Naša zahvalnost svima je neizmerna. Pamtićemo to dokle god smo živi.
Često u bolnici
- Činjenica je da i dan-danas pored aspiratora koji smo, takođe, dobili od Milutinovića, Nebojša na svakih mesec dana odlazi u Klinički centar na odeljenje pulmologije, kako bi mu očistili pluća od nakupljenog sekreta i šlajma, ali i dali infuziju za oporavak. To su sve muke teške, ali nama nema druge. Šta god je neophodno, to i činimo, ali nije nimalo lako, s obzirom na to da svaki dinar preteško zarađujem i da to nije ni izbliza dovoljno - iskreno će otac Radosav.
