Punoletstvo proslavio u majčinom zagrljaju

Punih devet meseca Nebojša Vulić je proveo ispod krila smrti, na aparatima u beogradskom Institutu za majku i dete. Danima su se lekari borili protiv sepse, visoke temperature i ogromnih rana po telu nesrećnog mladića, nastalih usled neprekidnog ležanja. Da je tada mogao da govori, rekao bi sasvim sigurno: "Glavni uzrok moje cerebralne paralize je dugačak i težak porođaj kad sam ostao bez kiseonika i prilikom koga mi je nagnječena glavica. Medicina kaže da je smrtnost u tim slučajevima 81 odsto... Ja sam preživeo!"

A. Čukić

U majčinom krilu: Violeta Vulić sa bolesnim sinom

- Ali, šta je to sa poređenjem da sam već 16 godina odvojen od rodnog ognjišta u selu Rudice, odakle sam kao beba sa cerebralnom paralizom proteran zajedno sa roditeljima, majkom Violetom, ocem Radosavom i sestrom Sanjom sa Kosmeta.

Neophodna pomoć

- Nebojša je dobio nekoliko kilograma na težini - ističe ponosno otac Radosav dok nam pokazuje flašicu sa specijalnom hranom "Nutridrink". Nažalost, mi nismo u stanju da mu je obezbedimo za celi mesec, kao ni srebrne gaze, katetere broj 16 ili broj 14, špriceve, mast protiv dekubitusa, a da i ne spominjem bolnički krevet... Nebojša još leži na kauču, a na naše molbe nema odgovora iz Fonda zdravstvenog osiguranja.

Danas je Nebojša ponovo u beogradskom naselju Vinča, u malom stanu gde je dočekao i svoje punoletstvo, svojih 18 godina proslavio je ovaj mladić u telu deteta, u majčinom krilu i u krugu porodice, srećne što im se sin konačno vratio iz bolnice.

Da može da govori, Nebojša bi rekao: "Hvala ti, majko, za sve kilometre koje si prešla svaki dan do moje bolesničke postelje, hvala ti za svaku kašiku hrane koju si mi stavljala u usta, hvala ti za sve silno rublje koje si oprala, obesila i izglačala, hvala ti majko za slomljeno srce i igračke koje si popravila..."

U toploj sobi koja samo mirisom podseća na bolnicu, kraj kauča stoje dva aspiratora bez kojih mu nema života: jedan je dar anonimnog zemljaka iz Čikaga, a drugi je stigao na poklon iz grada Filingena-Šveningena, od naše čitateljke Mande Milutinović, rodom iz Modriče u Srpskoj, koja sa suprugom Milašinom radi više od četiri decenije u Nemačkoj.

Na zidu ikone porodica Savić i Stanić iz Melsa u Švajcarskoj. Da može da progovori, Nebojša bi se sigurno zahvalio svim čitaocima "Vesti" od Australije, preko Amerike sve do Evrope, koji su se i srcem i dušom borili za njegov oporavak. On zna da je majčina nežna ruka previjala njegove rane srebrnim gazama i specijalnom mašću koju su slali dobri ljudi.

- Trebalo je videti koliko se Nebojša obradovao kada je ponovo došao kući. Mahao je neprekidno ručicama, gledao u nas... Srećni smo što smo uspeli da ga otrgnemo od smrti, uz pomoć lekara i humanih čitalaca. Moj celi dan je posvećen samo njemu, prošla sam kroz kratku medicinsku obuku kako bih sama mogla da pomognem sinu. Kad se njegovo zdravlje stabilizuje, lekari će operisati velike rane stvorene od ležanja, pa više nećemo strahovati od raznih infekcija", kaže majka Violeta držeći na krilu Nebojšu, koji na njena pitanju odgovara klimanjem glave. A tata pali dugme na televizoru i sobom se razleže muzika. "To voli naš Neša", kažu roditelji čija je ljubav zaista bezuslovna.