Vredno rade i umnožavaju dobra

Siromašna porodica Stanković iz zaseoka Drezgovica u planinskom selu Sekirju iznad Vranja, zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti", ispunila je san i oformila malo stado koza, koje ih prehranjuje. Ipak, to nije sve. Otkad su humani zemljaci ušli u njihov život, mnogo toga se promenilo na bolje.

Zahvalan dobrotvorima: Dragan Stanković sa porodicom

 

Povod da ih naši reporteri ponovo posete bili su novopristigli paketi odeće, obuće i posteljine, koje su Stankovići dobili od anonimnih darodavaca iz Velike Moštanice kod Beograda, a koji su o njima čitali na našem portalu. Odbor za doček naše ekipe bili su Miljana (9), Anđela (6) i godinu dana mlađi Nikola, doskoro neuhranjena dečica, u staroj i zakrpljenoj odeći, a danas sita i pristojno obučena uz pomoć dobrotvora širom sveta. Brže-bolje dotrčali su nam veselo u susret. Otac Dragan ubrzo im se pridružio, videvši da dolazimo na njihovo imanje.

- Imamo osam koza, jarca i četiri jarića. Našoj sreći nema kraja. Hvala svim dobročiniteljima! Izvukli su nas iz blata i beznađa. Ne postoje reči kojima bismo mogli da im zahvalimo. Naš san je bio da imamo pet koza, pa da potom proširujemo stado, jer bi to bio spas za našu decu. Svaki dobijeni dinar uložili smo gde treba - priča Dragan Stanković.

On nema stalnog posla, a supruga Suzana je psihički bolesnik i bez lekova ne može. Primaju samo dečji dodatak od 7.200 dinara. Do malo para dolaze kada dođe lepo vreme i neko traži radnike za nadnicu, za košenje trave, sečenje drva za ogrev...

- Dok ne oformimo stado od oko 25 koza, moraću da radim šta stignem. A biće! To smo zacrtali, jer će nas samo to učiniti samostalnim domaćinima. Pravićemo sir za nas, a mleko ćemo prodavati. Imaćemo novca da platimo dažbine i ono što nam nedostaje, a što sada uzimamo u seoskoj prodavnici na zajam. Kada dođemo do para, a jednog dana hoćemo, onda ćemo moći normalno da živimo i školujemo decu. Baštu, nažalost, za sada nemamo. Posadili smo malo kukuruza, pa ćemo kupiti dva praseta, koje ćemo čuvati i hraniti, da bismo imali mesa za sledeću zimu - kuje planove otac Dragan.

Koze neizostavnu drugari u igri: Miljana, Anđela i Nikola Stanković

 

Koze imaju svoju prostoriju koju je Dragan malo sredio, pa su uslovi veoma dobri za njihovo čuvanje.

- Deca su oduševljena! Čim dođu iz škole urade domaće zadatke, a onda se igraju sa jarićima. To vam je milina gledati! Trče oko kuće, po planinskim brežuljcima. Jarići im lete u susret, u ruke. Najmlađi Nikola je naučio jedno jare i da ga poljubi. Kaže mu: "Bebo, ajde ljubi" i ono to učini. Ne brinemo, ishranićemo ih. Ovde ima na mnogo hektara pašnjaka. Trave koliko voliš, samim tim potrebne uslove da ih čuvamo kako treba - ističe Dragan.

Odlazimo od ove srećne porodice koju su donacije preporodile. Dok se pozdravljamo na rastanku, svesni smo da je jedna akcija dobročinitelja dala vidljive rezultate i za početak izvukla ovu ekstremno siromašnu porodicu iz bede.