Spremni za novi početak

Odavno čitaoci "Vesti" šalju pomoć nevoljnicima u otadžbini i bez apela, što skoro svakodnevno beležimo na Humanitarnom mostu. Izuzetka nema ni ovog puta, kada je reč o siromašnoj porodici Dragana Stankovića iz sela Drezgovica, o čijim je nevoljama posredstvom našeg lista saznao gospodin Petrović iz daleke Australije, rodom sa Pala, koji je istog časa poželeo da im pomogne.

Zahvaljujući pisanju "Vesti" i pomoći dobrotvora dočekala lepše sutra: Miljana Stanković

 

Ono što je naumio, to je i učinio, uputivši Draganu (45) i Suzani (36) sa decom: Miljanom (9), Anđelom (6) i Nikolom (5), donaciju vrednu 1.000 dolara. Uz ovaj vredan dar, stiglo je i kratko pismo u kome između ostalog piše:

"Uz blagoslov Božji šaljem ovu malu pomoć tebi i tvojoj porodici. Život je pun iskušenja, poštuj 10 Božjih zapovesti i Bog će pomoći. Od srca ti želim da od malog stada koza napraviš veliko, postaneš farmer i uzoran domaćin."

Prispeće ovog novčanog priloga, bio je povod da reporteri "Vesti" još jednom posete Stankoviće, predaju pomoć i prenesu dobre želje njihovog dobrotvora sa dalekog kontinenta, kao i poklon paket sa dečjom garderobom Vesne Lotrijan Jovanov iz Badena. Donacija za ovu siromašnu i nesrećnu porodicu, bila je za njih veliko iznenađenje. Novac pretvoren u dinare, što je iznosilo 77.000 dinara, prihvatili su sa nevericom. Toliku sumu su do sada mogli samo da sanjaju.

- Mnogo toga nemamo, a ovo su ogromne pare. Bog neka blagoslovi našeg dobrotvora! Zahvaljujući njegovoj pomoći sada možemo da krenemo u život od početka. Hvala mu do neba, nećemo moći da spavamo od radosti. Ali, ne smemo da ih shvatimo olako. Prvo moramo da napravimo planove šta i kako. Svaki dinar mora da se uloži u budućnost naše dece. Isto tako se zahvaljujemo i donatorki na ovoj odeći za dečicu, dobro će im doći - kaže Dragan.
 

Biće dovoljno za nove traktorske gume: Dragan Stanković sa čerkom Miljanom u Mesnoj kancelariji

 

Najveći problem Stankovića, o kome nisu hteli prethodno da govore, bile su pocepane gume na traktoru, zbog čega otac Dragan, nije mogao da obavlja mnoge poslove. I kao da ih je sam Bog pogledao kada je poslao pomoć u vidu dobrotvora iz Australije, pa će moći da kupi nove.
 

- Obe zadnje gume, spoljne, bile su pocepane i videle su se unutrašnje. Samo sam čekao dan kada će da puknu i da tek tada nastanu muke. Još jednom se od srca zahvaljujem gospodinu Petroviću, našem spasiocu! Prvo ću kupiti nove gume koje koštaju 30.000 dinara, samim tim, rešio sam i veliki životni problem. Moći ću da teram drva, da kosim i doterujem travu... - navodi Dragan Stanković, dodajući da mu je u planu bilo, takođe, da oformi malo stado koza za početak, koje bi vremenom uvećavao.

Prilikom posete ovoj porodici, saznajemo da su im u međuvremenu u tome već pomogli dobrotvori Čeda i Zaga Trajković iz Beograda, koji su posredstvom našeg internet portala saznali za nevolje Stankovića zbog čega su odlučili da im kupe i dopreme četiri koze. Zato sada imaju ukupno pet koza i dva mala jarčića, što ih mnogo raduje i veseli.

- Želimo da se od sveg srca zahvalimo porodici Trajković na divnim kozama koje za nas život znače. Teško je nama, neukima, da rečima opišemo koliko smo im samo zahvalni. Sada imamo mleka, a biće i dobrog sira, pa za nas neće biti gladi - naglašava majka Suzana.
 

Nove drugarice i hraniteljice: Miljana, Anđela i Nikola sa kozama

 

Tom prilikom ističe da će se od pomoći koja im je stigla iz Australije, takođe, razdužiti u seoskim prodavnicama, ali i da će kupiti više džakova brašna, da bi imali u rezervi. Kupiće salame, slatkiše i sokove. Biće to prava gozba, o kojoj su mogli samo da sanjaju, kao i najlepši dani srećom obasjani kao nikada do sada.

Neće časiti ni časa ni kada je rad u pitanju, već će sa zadovoljstvom i poletom prionuti na posao, rasterećeni briga koje su ih do sad mučile. Inače, posla za Stankoviće ima mnogo. Osim sakupljanja sena za koze i ostalog moraće i da poprave nešto oko kuće, posebno da učvrste noseći stub.

Draganovi preci gradili su kuću još davne 1924. Radi se o klasičnoj kovanici, temelj je od kamena koji ide visoko iznad zemlje, potom letve, a sve je punjeno mešavinom blata i slame. Poslednji sloj, kad je kuća zamazivana i glačana, sadrži i pepela. Od tada su, kaže Dragan, samo crep menjali, ima više od 30 godina. Imaju bunar, iskopan kad i kuća, a i vodu sa česme, koju su doveli sa izvora, oko 800 metara naviše.

Na verandi je klupa za sedenje, a unutra manja soba sa šporetom, krevetom i drvenim stolom za ručavanje. Uprkos svim nevoljama, nemaštini i besparici, skromni su i vredni. Uvek su verovali u bolje sutra, a sada, zahvaljujući ljudima dobrog srca, imaju sve preduslove za tako nešto. Odlazimo srećni što je i ova ljuta sirotinja dočekala dan kada će je sunce obasjati i dan kada će moći da krenu u novi, nadamo se, mnogo srećniji život.