Veliko hvala, od Gospoda vam nagrada!
Posle pisanja "Vesti" o teškoj sudbini koja je ponovo zadesila 38-godišnjeg Dejana Miloševića, obolelog ratnika, i njegovu majku Vesnu, zapretivši im da ovu zimu dočekaju gladni i promrzli, proradilo je dobro srce zemljaka u dijaspori, koji su im istog časa poslali pomoć posredstvom naše Redakcije. Podsećanja radi, reč je o anonimnom dobročinitelju iz Nemačke, koji je Miloševićima uz mesečni prilog od 55 evra poslao i donaciju od 240 evra, kao i grupi anonimnih pravoslavaca iz Salcburga, koji su, takođe, poslali 240 evra, kako bi imali dovoljno za ogrev.
Međutim, to nije sve. Ovim nesrećnim i siromašnim ljudima stizala je pomoć i na kućnu adresu. Dobrotvor Radivoje Zizivarević i njegova supruga iz Toronta uputili su im 200 evra, dok su Stefan Anđel i njegova majka iz istog grada u dalekoj Kanadi poslali 200 dolara. Vesna i Dejan još ne mogu da veruju da je pomoć stigla tako brzo. Sve im se čini da sanjaju. Ipak, znaju da nije tako, jer bez pomoći ovako dobrih ljudi oni ne bi mogli da prežive naredne mesece.
Prvo lekovi za DejanaVesna oseća bolove u rukama i nogama. Reuma je učinila svoje, pa se ova žena čak i izobličila u licu. Nije imala novac za lekove, za njen povišeni krvni pritisak, a treba kupiti određene lekove i Dejanu. Sada će, zahvaljujući dobročinstvu plemenitih čitalaca "Vesti", imati novca i za to. Prvo za Dejana, a potom će Vesna morati da ode na pregled kod lekara, kako bi joj ponovo odredili pravu terapiju.
|
- Kupili smo osam kubnih metara drva! Sve je sređeno i naređano u šupi ispred zgrade. Presrećni smo. Imaćemo dovoljno za celu zimu. Biće nam toplo, a kada je tako, onda je i suvi hleb sladak. Toliko smo navukli strah od hladnoće i smrzavanja, pošto smo već jednom prošli kroz to, da ne znam da li bismo živi dočekali proleće u hladnom stanu. Zato svima veliko hvala, od Gospoda nagrada! A nama - kako je pisano. Nadamo se boljem i ta nada nas jedina održava u životu - kaže Vesna.
Uručen dar i Ratkovićima
Obradovani: Lucija Ratković sa sinovima
Pored Miloševića, anonimni pravoslavci iz Salcburga, podsećamo, mislili su i na samohranu majku tri sina, Luciju Ratković iz sela Gornje Žapsko kod Vranja, kojima su uputili 300 evra uz molbu da se pomole za njih u obližnjem manastiru Svetog Stefana.
|
Ruke joj drhte dok broji novac koji su joj reporteri "Vesti" uručili od dobrotvora iz Nemačke i Austrije. Kako kažu, imaće dovoljno i za lož-ulje za agregat. Toliko, da bi mogli uveče da gledaju televiziju, makar na dva sata, a ne da na spavanje idu čim se smrkne. Obezbediće se brašnom, krompirom, napraviće zimnicu: ajvar, pinđur, turšiju, kisele krastavčiće... Nanizaće malo paprika da se osuše, a staviće i kupus da se zakiseli. Planova pregršt kako bi bez nevolja pregurali zimski period.
- Sreća, pa nas ovi divni ljudi pogledaše i razumeše. Posebno Dejana, koji je zdravstveno skroz propao, fizički, ali i psihički. Dane mahom provodi kod kuće, vidno dalek. Sam Bog zna o čemu razmišlja. Izađe malo da prošeta, ali se brzo vrati zbog bolova u zglobovima i rana, koje mu se pojavljuju. Verujem da ga je sve ovo ponovo dovelo u ovakvo stanje. Čini mi se da nikad nismo bili u goroj materijalnoj situaciji.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Počeli smo da preskačemo obroke, a ja sam jela na poslu, u Jumku. Jednom dnevno, samo da ima za Dejana. Sada će biti lakše. Kupićemo i malo mesa. Uh, od kad ga nismo jeli... Eh, da primam redovno platu u Jumku, pa ako je i 100 evra, dovoljno je ako stigne u pravi čas i ako se pravilno raspodeli. Više ni sami ne znamo kad smo poslednji put primili platu i šta će biti sa firmom.
Molim Boga da odem na socijalni program i čekam tako do penzije. Sledeće godine, u septembru, treba da izađem u starosnu, ali mi neko reče da žele da povećaju granicu za žene na 62 godine. Ako me to snađe, ili ne dobijem socijalni program, stvarno ne znamo šta ćemo. Kakav je to život ako zavisimo od tuđe dobre volje i milostinje? Zašto sam onda čitav život radila u tri smene? - pita se zabrinuto Vesna.
Uskoro u OmarskojNi anonimni donator iz Nemačke, tačnije iz okoline Minhena, nije zaboravio svog štićenika Ranka Majstorovića iz Omarske. Pored Miloševića on je, takođe, poslao mesečni prilog od 55 evra i za ovu ubogu starinu. Ekipa "Vesti" je već na putu ka njegovoj kući u Republici Srpskoj, kako bi ispunila želju dobročinitelja i uručila donaciju Ranku, njegovoj ćerki i unuku. |
Najsrećnija bi bila da za njene muke niko ne zna i da može da živi od svog truda i rada. Ali, ni njoj, niti njenom sinu, koji nije sposoban da radi, to ne polazi za rukom već godinama u nazad.
- Još jednom hvala našim dobrotvorima. Hvala im što su nam omogućili da živimo, što soba neće biti hladna i što se nećemo pokrivati ćebadima i jorganima i danju i noću - zahvaljuje Vesna.
Oseća se radost u skromnom domu Miloševića, koja je razbila težak vazduh patnji i strepnji pred nadolazeće hladne dane. Za državu njihove brige i muke ne postoje. To ih najviše boli.
- Samo Bog i dobri ljudi su uz nas. Za sada nemamo čemu drugo da se nadamo. Naše nedaće su, izgleda, samo naša stvar, ne i države, bez obzira na to što je moj sin dobrovoljac - ispraćaju nas Vesna i Dejan, pokazuju šupu sa drvima, veseli, širokog osmeha koji ovim ubogim ljudima daje novu snagu i volju za životom.
