Vratili ste nam veru i ponos

Uporna kiša koja se meša sa sitnim snegom ne sprečava reportera "Vesti" da pođe u kasnim popodnevnim satima prema planinskom selu Sekirje i zaseoku Drezgovica, 15-ak kilometra udaljenog od Vranja, u posetu siromašnoj porodici Stanković kako bismo joj uručili bogate poklon-pakete naše plemenite donatorke Nadežde Radović iz Vizbadena u Nemačkoj, čije ime znaju već mnogi žitelji južne Srbije, ali i Kosova.

Sobro se ne meri kantarom: Porodica Stanković iskoračila iz bede 

 

Domaćini Dragan (46), Suzana (37) sa decom Miljanom (10), Anđelom (7) i Nikolom (6) čekaju nas nestrpljivo ispod dotrajalog autobuskog stajališta, sa džakom i torbama u rukama kako bi preuzeli robu i na leđa i rukama odneli do kuće koja je visoko na brdu. Kiša se pojačava, vetra duva i unosi se u lice, palimo farove kako bismo napravili koji snimak.

- Morali smo ovde da vas sačekamo jer dalje prolaza nema. Nikakvim vozilom, a zemljanim putem ni peške jer se voda survava s visa ne može se proći. Mi idemo sporednim puteljkom kroz šumu, bez obzira što je noć, znamo svaki kutak do kuće. Ubrzaćemo korak, dobro smo se obukli i stići ćemo za manje od pola sata. Govorio sam deci da ne polaze, ali ko da ih zaustavi kad su saznali da im donosite slatkiše, čokolade, keks i posebno igračke. Hvala gospođi Nadeždi, našoj dragoj, plemenitoj dobrotvorki, na ovako lepim poklonima, sve je najboljeg kvaliteta, od jakni za decu, preko slatkiša, ostalih potrepština za kuću, igračaka, činija... Hvala za novogodišnju čestitku deci, staviće je večeras iznad kreveta da je gledaju i dive joj se. Bog neka je poživi i podari još puno zdravlja, sreće i veselja u domu - kaže Dragan dok otresa jaknu od kiše, a deca vade čestitku iz paketa.

Najslađa čestitka: Anđela, Miljana i Nikola

 

Njihovom zadovoljstvu nema kraja, zato su beskrajno zahvalni svim dobrotvorima jer dobro se ne meri kantarom, kako kažu. Ali, moraju da istaknu veliku zahvalnost i na svojevremeno velikoj donaciji od 1.000 australijskih dolara gospodina Petrovića iz daleke Australije, rodom s Pala, koja im je pomogla da oforme stado koza i izvuče ih iz bede i beznađa. Svaki dobijeni dinar uložili su, pokazalo se sada, tamo gde treba. Promašaja nije bilo. Iako Dragan nema stalni posao, a supruga Suzana ima psihičke smetnje i ne može bez lekova, oni s velikom ljubavlju vode brigu o svojoj deci. Ukupna primanja Stankovića su samo dečji dodatak od 7.200 dinara (oko 65 evra).

- Dok ne oformimo stado od oko 25 koza, moraću da radim šta stignem. A biće! To smo zacrtali jer će nas samo to učiniti samostalnim domaćinima. Imamo prostoriju za koze, dogradili smo jer ih ima sada više, a nadamo se da ćemo da napravimo pravo stado, da nam sin Nikola ostane na kućnom ognjištu i živi kao normalan čovek - navodi Dragan na rastanku i s ponosom kaže da čuvaju dve svinje i da će imati mesa za zimu, ali i za goste namernike ako im pokucaju na vrata.

Odlazimo od Stankovića iz opustele Drezgovice kojoj još oni i poneki starosedelac udahnjuju život. Odlazimo od porodice koju su donacije dobrih ljudi - preporodile. Dok se pozdravljamo na rastanku, svesni smo da je akcija dobročinitelja dala vidljive rezultate i za početak izvukla ovu porodicu iz bede. Krenuli su od stada kako bi zaradili nešto novca i uložili u popravku stare porodične kuće.

- Već smo kupovali pokoji džak cementa i krpili gde je bilo potrebno, da nam ne procuri u sobe od ovih jakih kiša koje se navrzoše na planini. Ne gubimo nadu da ćemo kad deca odrastu i kad dođemo do nekih većih para, dodati i jednu prostoriju do kuće - ispraća nas na rastanku zahvalni domaćin Dragan, pun planova za budućnost.