Od Boga vam nagrada
Gabrijeli Marjanović, iz sela Radovnica kod Trgovišta, supruzi tragično nastradalog rudara Dragana (35) i njenoj dečici: Aleksandru (9), Sandri (8), Heleni (1,5) i bebi Dragani, reporteri "Vesti" uručili su dva velika poklon-paketa, dar dobročiniteljke Nadežde Radović iz Vizbadena. A koliku radost je ova pošiljka donela pokušaćemo što vernije da rečima opišemo.
Gabrijelu nismo mogli nikako da dobijemo telefonom, bila je nedostupna, pa smo put Radovnice iz Vranja krenuli sa nadom da je kod kuće. Više od 70 kilometara prepunih krivina, puta nalik na onaj u vrletima Crne Gore, prevalili smo po zubatom suncu i jakom mrazu. Visoko u planini, u selu gde meštani žive isključivo od seče i prodaje ogrevnog drveta, čuo se samo povremeno bruj motorne testere i odjek sekire.
Neizvesna budućnostTragično nastradali rudar Dragan Marjanović je svojoj porodici bio najveći životni oslonac. Sada, nemaju ništa. Spavaju u jednoj nedovršenoj sobi, Gabrijela sa bebom i troje dece. Teško im je, ali mora da se živi zbog dece. |
Glasovi ljudi, koji po mrazu rade kako bi došli do para neophodnih za opstanak porodica u divljini. Na našu nesreću odžak na kući Marjanovića se nije dimio. Meštani su nam rekli da su Marjanovići u gostima, a da joj rođaci u selu, spremaju drva, jer im je ponestalo za zimu. Gabrijela je zato morala sa decom da ode neko vreme kod Draganovih bliskih rođaka u Vranju.
Starina Vlada i njegova supruga Ljubica, otac i majka poginulog rudara, otišli su u goste u Krivoj Feji, mestu gde se nalazi rudnik "Grot", a gde je pokojni Dragan radio i tragično poginuo. Vratili smo se nazad, neobavljenog zadatka. Ali, u Vranju, na kraju grada, prema selu Suvi Dol, pronašli smo kuću gde Gabrijela boravi sa decom.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Nemam para za mobilni. Zato nisam ni punila baterije, pa se nikom i ne javljam. Muka nas je pritisla. Da nam ne pomažu rođaci, ko zna šta bi bilo sa nama. Prođoše više od dva meseca kako je Dragan poginuo, a mi još nemamo nikakvog prihoda. Podneli smo zahtev za dečiji dodatak i socijalnu pomoć. Kada ćemo to dobiti ne znamo. Draganov otac Vlada je pre neki dan bio ovde, u Vranju, da pita za rešenje za pomoć.
- Bila je gužva i najurili su ga. Jadnik je došao psihički slomljen jer nemamo od čega da živimo. Da nam nisu Draganove kolege uskočile u pomoć, kao i plemeniti zemljaci u dijaspori, ne bismo imali ništa za bebu. U krpe bismo je prepovijali. Hvala njegovim kolegama iz rudnika, divnim rudarima koji kad prime platu, sakupe pomoć i donesu. Hvala svima koji su nas se setili. Znali smo da će nas svi zaboraviti, valjda ćemo da ostvarimo ta osnovna prava i imati barem da preživimo, mi troje odraslih i četvoro dečice, svi mi kojima crna sudbina natera kukavice ispod kućne strehe - kroz suze govori 31-godišnja Gabrijela.
Srušeni svi planovi- Dragan, njegovi roditelji i ja smo hteli da napravimo kupatilo. Sada nema ništa od toga. Kupamo se u koritu, grejemo vodu, pa na smenu. Vlaga se pojavila. Ma, nije nama do ničega. Ako nas država ne pogleda, ako ovoj deci ne obezbedi uslove da se školuju, onda nemaju budućnost, baš nikakvu. Sa njima ni mi. Aleksandar je u drugom razredu osnovne, Sandra u prvom, dobri su učenici, ali željni svega. Idu praznici, šta ćemo. Molićemo se Bogomladencu da dečicu spasi bede i da dobročiniteljima koji su mislili na njih, kuću ozari blagodatnom svetlošću - rekla je Gabrijela, dok drhtavim rukama grli bebu. |
Otvorivši donetu pošiljku naše čitateljke iz Vizbadena, koja je mislila na njenu dečicu, nije krila suze. Bebu Draganu privila je na grudi dok su ostali mališani skakali po kući, ne znajući šta će od sreće. Bilo je tu svega i svačega. Za bebu od paketa sa pelenama do ostalog što je potrebno kada u kuću stigne novorođenče, a za Aleksandra, Sandru i Helenu čokolada, keksa, igračaka, lutki, nešto od odeće sve najbolje i najkvalitetnije.
Brišući suze radosnice Gabrijela govori isprekidano:
- Hvala našoj dobrotvorki, hvala toj divnoj ženi što nam je baš na ovaj način pomogla. Deca su željna svega, pa je ovo za njih kao da im je Deda Mraz poslao paketiće. Dok je bio Dragan živ, od rudarske plate od koje smo živeli imalo je i za čokoladu, a sada ništa. Valjda će biti bolje, ne smem drugačije da razmišljam. Još jednom, mnogo hvala! Neka Bog Nadeždi podari najveću blagodat, zdravlje i sreću!
Dok njena majka govori, mala Sandra nailazi u paketu na Božićnu čestitku, oduševljena je. Čita polako lepe želje dobročiniteljke Nadežde, pritiska je na malene grudi i traži da je slikamo. Ostavljamo ovu dečicu sa majkom. Za par dana se vraćaju kući. Biće drva, a imaju i nešto brašna, krompira, kupusa... Nadaju se socijalnoj pomoći, dečjem dodatku, samo ih tišti i brine kada li će to stići...
