Sinu terapije, roditeljima olakšanje

Vredna donacija od ukupno 6.120 evra (9.000 AUD) koju su plemeniti Banijci iz Melburna proteklog meseca prikupili i poslali za svoje nesrećne zemljake u otadžbini, tačnije na 13 adresa, daje nam iznova povod da beležimo priče o uručenjima dela njihove pomoći. Izuzetka nema ni ovog puta.

VEĆ PET GODINA VEZAN ZA POSTELJU: Vladimir Đajić

 

Deo donacije od 500 evra, koji su ovi humani ljudi iz daleke Australije namenili 38-godišnjem invalidu Vladimiru Đajiću iz Beograda, bio je prilika da njegov otac Dragan Đajić dođe u Dopisništvo "Vesti" kako bi preuzeo ovaj dar.

- Kada toliko dugo tumarate po, tako reći, "mračnim" hodnicima moleći samo za svoja prava, ništa drugo, i tako često budete odbijeni, ne možete, a da se ne iznenadite kad vam neko pruži ruku pomoći. Tim divnim ljudima se od srca zahvaljujemo, a pre svega na ukazanom razumevanju. Sin Vladimir, koji je već pet godina u stanju budne kome, gledajući sa stanovišta države je "izgubljen slučaj" i izboriti se za njegova prava i lečenje golema je muka. Ovim novcem pokrićemo veći deo troškova njegovih svakodnevnih fizikalnih terapija i logopedskih vežbi, a to nam mnogo znači i skida veliki teret s pleća. Razlog za to je jednostavan, s obzirom na to da je naš sin u ovako specifičnom stanju već godinama i da sa njim treba još mnogo raditi kako bi u potpunosti vratio svest i bio bar delimično onakav kakav je bio pre strašne saobraćajne nesreće. Sve naše snage i finansije su iscrpljene do maksimuma. Moja plata, kao i zaduženja zbog njegovih terapija, jednostavno više to ne mogu da izdrže. Vladi i njegovom oporavku podredili smo apsolutno sve što imamo. Jedina nada da će nam se sin potpuno osvestiti i vratiti jesu fizikalne terapije i logopedske vežbe i mi činimo sve što je u našoj moći da mu to omogućimo ali, nažalost, sami više ne možemo da bijemo tu tešku bitku. Mesečna suma koju je potrebno izdvojiti za to prevazilazi sva naša primanja - rekao je otac Dragan, vidno ganut pažnjom zemljaka iz Australije.

ZAHVALAN DOBRIM LJUDIMA: Dragan Đajić

 

Njegovu nekada veoma srećnu i bezbrižnu porodicu, teška nevolja je zadesila 2008, kada je sin Vladimir na godišnjem odmoru u Frankfurtu doživeo tešku saobraćajnu nezgodu koja ga je umalo koštala i samog života. Posle višemesečnog boravka po nemačkim klinikama i banjama, kao i finansiranja svega toga, Đajići su se susreli sa mukom da sina prebace u Srbiju. Nebrigu društva o ovakvim bolesnicima osetili su na svakom koraku.

Uprkos svim nedaćama, nisu posustali i odustali, već hrabro nastavili da se bore za sina. Upornošću, beskrajnom voljom i ljubavlju bračni par Desa i Dragan su napravili čudo, jer Vladimir danas skoro da jede i pije sam, naravno uz pomoć roditelja, koji obavljaju mehanički deo prinošenja jela i pića. Iako ovaj mladić izgleda kao da će svaki čas ustati i potrčati, jer na njegovom licu i telu nema rana od višegodišnjeg ležanja, niti deformiteta, stvarnost je drugačija. On bez tuđe nege ne bi mogao ni dan. U nastavku razgovora sa glavom porodice Draganom Đajićem saznajemo da je na njihovu kućnu adresu stigao dar od 120 evra redovnog donatora Predraga Vujića iz Roterdama, koji svojim dobročinstvom, skoro svaki put obeleži početak uspešne akcije onima kojima je pomoć neophodna.

- Kada je poštar stigao na vrata i predao mi kovertu, nisam mogao ni da slutim da je u njoj novčani dar. Veliko i od srca hvala tom dobrom čoveku. Baš nas je prijatno iznenadio i obradovao svojom podrškom - kazao je Dragan Đajić, poželevši dobročiniteljima njegovog sina Vladimira dobro zdravlje i svaku sreću.