Deci pribor i odeća, odraslima zimnica

Povod da ponovo pišemo o jedanaestočlanoj porodici Hegediš sa salaša u Gradini, predgrađu Sombora, ovog puta stigao je kao donacija od 500 evra anonimnog donatora iz Nemačke, pristiglih na njihovu kućnu adresu. A dospela je u pravo vreme jer su uz pomoć nje Hegediši kompletno opremili knjigama i svim neophodnim priborom sve njihove školarce. Kupljene su i nove patike, duksevi i jakne za sve njih, a jedan deo je utrošen i za kupovinu novog šporeta na struju.

NAJMLAĐI BRINU O ŽIVOTINJAMA: Marijana, Aleksandar, Igor i Leo

 

- Sve naše muke i brige ovaj čovek dobrog srca je otklonio svojom svesrdnom pomoći. Koliko smo mu zahvalni, teško je opisati rečima, a jednostavno hvala nije ni izbliza dovoljno. Deci je mnogo toga trebalo za školu i zahvaljujući dobrotvoru iz Nemačke dobili su sve što im je potrebno. Uspeli smo čak od jednog dela novca da obezbedimo manju zalihu hrane. Kupili smo po džak brašna, šećera i soli, kao i pedesetak kilograma paradajza, od kojeg je supruga Ruža napravila sok i tako upotpunila zimnicu koja krasi naš špajz. Verujte mi da "Vesti" nisu pisale o nama, špajz bi nam i sad zvrjao prazan. Zahvaljujući dobrim ljudima, više nije tako, pa ga je sad milina gledati. Bog blagoslovio tog divnog čoveka, kao i sve dobre ljude koji su nam pomoć već poslali. Samo zahvaljujući njima, u našem domu ponovo vlada neopisiva sreća - rekao je 56-godišnji Andrija Hegediš, glava porodice, uz napomenu da je presrećan što su i prasići konačno stigli u obor male porodične farme. 

Tako se o dva praseta, baš kao i o kupljenim kozama, kokama i pilićima, brinu najmlađi ukućani jedanaestočlane familije: osmogodišnja Marijana, godinu dana stariji Aleksandar, Igor (6) i Leo (3). Deca uživaju u svojim novim zadacima i svakodnevno su pored životinja, koje su postale poput novih članova porodice. Svaka koza, koka i prase dobili su svoja imena, a ono što je zanimljivo, svako dete ih je drugačije krstilo, pa ih tako oslovljavaju svako po svome.

- Ono što je najvažnije jeste to da su osmesi na njihovim licima posle dugo vremena. To nam pričinjava ogromno zadovoljstvo i veliko olakšanje jer zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti" iz dijaspore, nećemo imati briga tokom zimskih dana - napominje Ružica Hegediš (51), prva i glavna domaćica, trošnog, ali srećom ispunjenog salaša.

Koke svakodnevno nose po desetak i više jaja, pilići dobro napreduju i svakodnevno su na ispaši, a i koze se redovno muzu, pa je na trpezi iz dana u dan bar po litar izuzetno zdravog kozjeg mleka.

- Očekujemo i prvi sir, za koji su zadužene Ružica i ostali, ženski deo porodice. Njega čine Sanela, Slobodanka i Marijana, koje vredno pomažu majci. Pronašle su specijalnu recepturu za pripremanje sira od kozjeg mleka i ne sumnjam da će to biti pravi specijalitet. Uprkos nemaštini, svesni smo da nas je do sada održala samo naša sloga i zajednička ljubav - ističe Andrija suznih očiju.

Mnogo je suza, ali od sreće i radosti proliveno poslednjih tridesetak dana u skromnom domu porodice Hegediš, koju kao da je sunce ogrejalo od kako su stigli darovi plemenitih zemljaka sa oba kraja zemljine kugle.

- Sve što su ovi divni i plemeniti ljudi, naši donatori izrazili kao želju, kao što vidite, mi smo ispunili i zbog toga smo naročito srećni. Kupljene su koze, koke i pilići, kao i prasići, knjige, odeća, obuća. Imamo ideju da u skorije vreme, ukoliko bude moguće, zapatimo i familiju zečeva od čega bismo takođe mogli da imamo korist. To će ujedno biti i na radost moje braće i sestara - nadovezuje se na reči svog oca i majke najstariji sin, 24-godišnji Slobodan, prisećajući se velike patnje i strepnje kako preživeti, koja je i te kako bila prisutna kod svih članova porodice.