Deca nisu jela meso još od Božića
Trošni salaš na Gradini, na periferiji Sombora, u kojem živi, ili bolje reći preživljava jedanaestočlana porodica Hegediš, od pre neki dan ostao je bez struje i vode.
Dispečeri su posle nekoliko opomena i "progledavanja" kroz prste, došli i nesrećnu i siromašnu porodicu, zbog neplaćenih računa, ostavili najpre bez vode, a onda i bez struje. Pedesetčetvorogodišnji Andrija, glava porodice, jedini je stalno zaposlen u somborskoj fabrici akumulatora, ali od decembra nije primio ni jednu platu, na radnom mestu portira, na kojem je zaposlen, pa upravo zbog te činjenice računi za struju i vodu u ukupnim iznosima oko 300 evra za struju i 200 za vodu, jednostavno nisu plaćeni.
Nezvani gostVremenske nepogode uništile su zasad porodice Hegediš, a njihov omaleni salaš, nedaleko od šume, posetila je nedavno i lisica. "Ušla je noću u dvorište i očerupala dve koke koje su nosile jaja i pojela nekoliko pilića. Tu jednostavno ne možemo ništa", vajka se Ružica Hegediš. |
- Znam krivi smo... račune nismo platili, ali recite mi odakle molim vas... - zavapio je Andrija i nastavio: - Iako sam teški invalid, imam velikih problema sa kičmom, a i u specifičnoj teškoj sam porodičnoj situaciji, u firmi su mi otvoreno rekli da do daljeg ne računam na skromnih 15.000 dinara koje sam do decembra prošle godine primao na ime ličnog dohotka. Situacija je od tada u kući više nego dramatična i uopšte ni sam ne znam kako smo preživeli supruga Ruža, takođe nezaposlena i naše devetoro dece - nastavlja uplakani Andrija.
Nesreća nikada ne ide sama. Nevreme i led koje je ovu porodicu zadesilo sredinom juna meseca, polupalo im je povrće i zasade paradajza, krompira i kupusa. - Tu smo videli spas, bar bismo imali za jelo, ali ovako ne znam kako ćemo - ubacuje se u priču Ružica Hegediš.
Najstariji sin u porodici Hegediš, dvadesetrogodišnji Slobodan, godinu dana mlađa Sanela i devetnaestogodišnja Slobodanka, uporno i svakodnevno pokušavaju da pronađu bar neki sezonski posao, pa da roditeljima, braći i sestrama koliko-toliko olakšaju život.
Znaju da im brat Branislav Hegediš nije ni proslavio punoletstvo i 18 rođendan, jer roditelji tog dana u kući nisu imali novca ni za veknu hleba, a kamoli za neki sok ili rođendansku tortu. Mlađi, četrnaestogodišnji Boris, devetogodišnji Aleksandar, godinu dana mlađa Marijana i dvoje najmlađih, šestogodišnji Igor i dvoipogodišnji Leo, samo mogu da maštaju i sanjaju o čokoladama, sladoledu, limunadi i ostalim poslaticama...
Samo - popara- Moja Ružica svakodnevno deci za ručak pravi poparu, jer drugo nema šta. Meso deca nisu videla još od Nove godine i Božića, to im je bila poslednja gozba - objašnjava Andrija, koji je od prethodne donacije čitalaca "Vesti" uspeo da sredi pumpu za vodu i osposobi bar kupatilo za kupanje u kući. |
- Deca su nam zlatna, marljivi su i radni, svi su pomagali, oni stariji momci su sa mnom kopali bunar i popravljali pumpu za vodu, ali eto baš smo nesrećni. Led nam je uništio i kompletan rod zasađenog graška, pasulja i boranije... A toliko smo se nadali da ćemo jesti plodove vlastitog truda i znoja. Sada na sve te nesreće stižu nove.
- Ostadosmo i bez struje i bez vode. Sinji kukavci... ne znamo šta smo zgrešili i kako ćemo dalje - pita se Andrija i ko zna po koji put ponavlja: - Ne molimo za pomoć, mi bismo da sami zaradimo, ali lošu nam budućnost sudbina zacrtala... - kaže Hegediš, glava ove brojne porodice, koju su reporteri "Vesti", baš kao i sve štićenike Humanitarnog mosta, nedavno posetili.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
