Lepo je znati da niste zaboravljeni

Deo priloga od ukupno 300 dolara, koji je dobrotvorka Anđela iz Sidneja namenila za troje štićenika Humanitarnog mosta, uručen je prvo Borki Dražević iz sela Drenova u vrednosti od 50 dolara, o čemu smo već pisali. Danas pišemo o novom uručenju. Reč je o 34-godišnjem Dejanu Kovačeviću, rođenom u Novom Sadu sa rukama do lakata i jednom kraćom nogom, zbog čega su ga roditelji ostavili još u porodilištu, a majka, kada je pronašao, molila da joj ne spominje ime u medijima, jer je svima rekla da je umro. Ovom mladiću, prosleđen je deo donacije od 200 dolara.

Raduje se svakom novom danu: Dejan Kovačević

 

- Hvala od srca toj dobroj dami koja je mislila na mene i poželela da me obraduje. Učinila je to na najlepši način. Ovaj dar ću utrošiti na ono što mi u datom trenutku bude bilo najpotrebnije, a šta će to biti, u ovom trenutku zaista ne znam. Proteze, koje sam pre više od decenije zahvaljujući pomoći brojnih plemenitih čitalca "Vesti" dobio, a koštale su tada oko 40.000 maraka, kao i sva ortopedska pomagala, imaju svoj vek trajanja i već dugo su van upotrebe.

Dar i baki Ljeposavi Ceo život sama: Ljeposava Gvozden Treći deo priloga od 50 dolara, Anđela iz Sidneja, namenila je baki Ljeposavi Gvozden iz zabitog sela Donji Volar u Republici Srpskoj, koja živi bez ikog svog u udaljenoj kućici na brdu, bez struje i vode, do koje se može doći samo pešice ili terenskim vozilom.   Reporteri "Vesti" pobrinuće se da i se i ovaj dar uskoro nađe u rukama osobe na koju je mislila, o čemu će moći da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.

- Vreme je za novije, koje su i danas veoma skupe, ali time se ne opterećujem. Uprkos svemu, sebe smatram potpuno ostvarenim čovekom. Imam završenu srednju školu, koja mi omogućuje zaradu, iako nemam stalno zaposlenje. Imam devojku, naša omiljena šetališta i letnje bašte, imam prijatelje na svakoj tački zemaljske kugle, koji su mi obezbedili najskuplje proteze onda kada mi je estetski momenat bio izuzetno važan.

- Da ih tada nisam dobio, moguće je da bi drugačije razmišljao. Verovatno bih počeo da se sklanjam od radoznalih pogleda i zauvek ostao među sebi jednakima, u Domu za telesne invalide. Odlučio sam da se te sigurnosti odreknem i uhvatim u koštac sa životnim izazovima svoje generacije i mislim da sam učinio pravu stvar - rekao je u telefonskom razgovoru Dejan Kovačević, koji patrljcima ruku uspeva da uradi mnogo više od ljudi bez telesnih mana.
 

Njegov snažan duh i ogromna volja za životom omogućili su mu da se o sebi samostalno brine i živi poput sasvim zdravih ljudi. Reklo bi se da je sve ove godine išao putem posutim ružama, a nikako da je ostavljen u novosadskom porodilištu zbog urođenog hendikepa, da je rastao u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, u srednju grafičku školu išao iz hraniteljskih porodica i da je na vrata "Vesti" pokucao iz Doma za telesne invalide u beogradskom naselju Bežanijska kosa.