Da briga bude manje, a sreće i mira više

Poželevši da obraduje troje štićenika Humanitarnog mosta, porodica Damnjanović iz Sidneja nedavno je posredstvom Redakcije "Vesti" poslala donaciju od ukupno 500 australijskih dolara. Na kratkom spisku onih kojima su ovi redovni donatori pomoć namenili našli su se: samohrana majka šestoro dece Slavica Devedžić iz Zvečana, osmočlana porodica Ničić, koja živi u kontejnerskom naselju Voćar u Gračanici, kao i Dragan Babarogić iz Prizrena.

Žive u nehigijenskim uslovima: Nadica Ničić sa decom

 

Porodicama Devidžić i Ničić uputile su po 200 dolara, a preostalih 100 dolara Draganu Babarogiću. Uz ovaj novčani dar stiglo je i kratko pismo za Devedžiće u kome između ostalog piše:

" Draga Slavice, tebi i tvojoj porodici želimo mir i dobro zdravlje, a malom Antoniju srećan polazak u školu."

Samuje u trošnom domu: Dragan Babarogić

Prvi deo donacije od 200 dolara reporteri "Vesti" već su prosledili na kućnu adresu ove samohrane majke koja sa šestoro dece stanuje u tuđem trošnom kućerku u Zvečanu, stalno strepeći od povratka vlasnika. Njih sedmoro žive od socijalne pomoći, jedinog mesečnog prihoda, zbog čega joj je svaka pomoć i više nego dobrodošla. Zato ne čudi što životna borba ove požrtvovane majke svojevremeno nije mogla da ostavi ravnodušnim mnoge naše čitaoce širom sveta, pa ni Damnjanoviće iz Sidneja koji su joj u više navrata slali pomoć u okviru mogućnosti.
 

- Ti divni ljudi ne mogu ni da zamisle koliko su nas samo usrećili. Prosto ne mogu da poverujem da su nas se ponovo setili. I baš zato, što nije prvi put da nam priređuju više nego prijatno iznenađenje, time su moje poštovanje i zahvalnost toj porodici iz Australije veći.

Biće spremni za školu: Slavica Devedžić sa decom

- Molim vas da im se mnogo zahvalite u moje ime, kao i u ime moje dečice. Ova pomoć će mi i te kako dobro doći da opremim svoja tri školarca: Antonija, koji je sad đak prvak, 13-godišnju Irinu, koja je sad osmi razred, kao i Mariju, koja je drugi razred srednje škole. Doduše, ćerke Zorica, Aleksandra i Biljana su završile škole, ali problem im je to što ne mogu da nađu posao.

- Do skoro sam i ja radila u opštini, ali sada su me prebacili na minimalac kako mi ne bi dali otkaz, pa nam je svaka para zlata vredna. Još jednom hvala im do neba - kazala je Slavica Devedžić, izbeglica iz Radiševa u opštini Srbica, gde je ostalo sve što su godinama sticali ona i suprug koji je preminuo nedugo po napuštanju rodnog sela i dolaska u Zvečan.

Pored ove porodice i bračni par Nadica i Bojan Ničić, iz Gračanice, muku muče sa surovom svakodnevicom i borbom za goli opstanak. Žive u kontejneru od 15 kvadrata, zajedno sa šestoro dece od kojih je njihova najstarija ćerka Dragana slepa i nepokretna od rođenja. Prinuđeni su da žive u nehigijenskim uslovima i da se snalaze kako znaju i umeju. Nade u bolje sutra, za njihovo jedino blago - decu, ni za lek.

Svaka pomoć zlata vredna

Istina, sudbina 59-godišnjeg Dragana Babarogića iz Prizrena je nešto drugačija. Jedan je od retkih Srba koji živi u carskom gradu i kopa po kontejnerima da bi preživeo. Ipak, i ovaj nesrećni čovek dane provodi samujući u kući koja se obrušava i jedva drži na spoljnim zidovima, dok je sa unutrašnje strane utonula gotovo do zemlje.

Samim tim i njegova egzistencija je ugrožena. Sve ove kao pelin gorke činjenice, nisu mogle da ostave ravnodušnim ni Damnjanoviće, srca velikog koliko i kontinent sa kojeg pomoć šalju svojim nesrećnim sunarodnicima u otadžbini.