Ublažene muke i nove nedaće
Samohrana majka Lucija Ratković iz planinskog sela Gornje Žapsko, kod Vranja, sa sinovima Petrom (17), Ljubomirom (16) i Blagojem (11), nedavno je na kućnu adresu dobila novčani prilog u iznosu od 235 evra od dobrotvorke Snežane Mihailović iz Australije. Ovaj novčani dar ih je posebno obradovao.
Razlog tome je i to što se ova hrabra majka, zajedno sa trojicom sinova, svakodnevno bori da na stolu bude bar za dva obroka dnevno, a za drugo ako preostane.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Samo proviđenje je ovu dobru ženu iz daleke zemlje poslalo da nam priskoči u pomoć. Prezahvalni smo joj. Bog joj stostruko vratio. Hvala svima koji makar pomisle na nas. Ako mogu, ponekad, nek se pomole za zdravlje moje dece, ništa drugo ne treba. Snežana, verovatno, ni ne sluti u kako dobar čas nam je stigao ovaj novac.
- Pošto nas u drugoj polovini jula čeka godišnji pomen za supruga Radovana, koji nas je iznenada napustio u 43. godini, deo novca ćemo sigurno iskoristiti u te svrhe. Moramo da mu dignemo spomenik i da spremimo nešto za podušje, takav je običaj.
- Brinem se da li ćemo to uopšte moći. Spomen-ploča se kod nas postavlja za šestomesečni pomen, ali za to nismo imali para. Videćemo kako ćemo. Oni najmanji su 300 evra, a oni malo veći do 500. Mnogo je to para, ali mora se, zaslužio je za života - kroz suze govori 34-godišnja Lucija, koja se, nažalost, po ko zna koji put uverila u istinitost reči da se sirotinji nikad ne da, jer su se opet crni oblaci nadvili nad njihovom dotrajalom kućom, sklonoj padu.
Žive od dečjeg dodatkaPetar je položio drugi razred Srednje ekonomske, Ljubomir prvi razred Popljoprivredne, a Blagoje peti razred osnovne škole. |
Pre samo nekoliko dana, snašla ih je još jedna nesreća, pa dok sede svi na krevetu pognute glave, samo se čuje uzdah i vidi nadimanje grudi. Naišlo je strašno nevreme koje je obuhvatilo vranjska sela Donje i Gornje Žapsko, Milanovo, Buštranje...
- Za samo pola sata oluje, koja je besnela uz grad veličine oraha, uništeno je sve što smo radili i mučili se. Čupala sam kosu, a deca su me grlila i molila da ne kukam. Uništena nam je bašta, sve je smlaćeno do zemlje, a posadili smo od svega pomalo, da imamo za zimnicu i ostalo. Pozajmili smo motokultivator i frezu, pa smo obradili vinograd, voćnjak, posadili njivu sa kukuruzom i pšenicom. Sada više ne možemo da ponovimo, gotovo je. A, dole, u polju, lele tugo, ono je strašno.
Lopatama da sakupljaš ledenice... Sve je uništeno. Već noćima ne spavam, plačem kao malo dete i ne mogu da verujem da se to dogodilo. Da li nas to samo suze čekaju, time li nas samo darova Bog ? - pita se majka Lucija.
Njena deca, Petar, Ljubomir i Blagoje su u svemu prednjačili, uprkos svim obavezama. Nisu napuštali školske obaveze niti dozvolili da imaju jedinice, jer su čvrsto rešili da završe, bar srednju školu.
Na rastanku sa reporterima "Vesti", Lucija reče da smo svi u Božjim rukama, pa i oni. Mnogo su se nadali da od donacija koje stignu uštede koji dinar i obezbede kuću, koliko-toliko, da se ne uruši, pošto je od slabog materijala, blata, greda i letvi. Mora se popraviti pre zime, ali za sada ne razmišljaju o tome, jer treba imati za hleba deci. A, kako? Lucija ni sama ne zna.
