Bog vam podario sreće i zdravlja!
Samohranoj majci, 34-godišnjoj Luciji Ratković i njenim sinovima: 17-godišnjem Petru, godinu dana mlađem Ljubomiru i Blagoju (11) u selu Gornje Žapsko kod Vranja, reporteri "Vesti" uručili su 500 dolara, deo donacije od ukupno 1.500 humanih Zeničana iz Melburna, o čijem prispeću smo nedavno pisali.
Kako se do kuće Ratkovića teško dolazi, a posebno tokom hladnih i kišovitih dana, to je bio i glavni razlog što do njihovog doma ovog puta nismo stigli, već smo se sa Lucijom susreli u Vranju, tokom pijačnog dana.
Slede nova uručenjaPrilozi od po 500 dolara Zeničana iz Melburna, na putu su i do Mire Marjanović iz Miljakovaca kod Prijedora i Jelene Pavlović iz Ostre kod Čačka. O njihovom uručenju, dobročinitelji sa dalekog kontinenta će moći da pročitaju u jednom od narednih izdanja našeg lista. |
- Molim vas da se mnogo zahvalite svim tim dobrim ljudima. Ove pare su za nas zlata vredne. Uz pomoć njih ćemo popraviti krov, pa nam kuća više neće prokišnjavati. Uradićemo maije na krovu i promeniti polomljene crepove. Zato, Bog im dao sreću i zdravlje, neka im se vrati stostruko - poručila je Lucija, narušenog zdravlja.
Ima cistu na materici, ali i dalje prima terapije, umesto prvobitne odluke lekara o operaciji. U međuvremenu, mora da radi zajedno sa decom. Za popravku kuće, koja preti da se uruši, Ratkovići nisu imali novca, ali su im dve poslednje donacije plemenitih čitalaca "Vesti" ulile snagu i nadu da bi mogli kuću da pričvrste i odrade najhitnije poslove.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Nije danas lako opstati bez muža, sa trojicom sinova koji idu u školu. Kuća nam je i spolja ispucala, tako stoji godinama. Ni dok mi je suprug bio živ, nismo mogli da je popravljamo. Videćemo, ako možemo da završimo sada i to. Ne znamo koliko će koštati, pošto treba da se popuni ciglom, da se izmaže i stavi žičana mreža.
Štede svaki dinar za opravku kuće- Novac od donacija je na sigurnom. Imamo 600 evra i isto toliko od berbe grožđa, koje smo ove godine prodali. Valjda će biti dovoljno da sredimo krov, pa da vidimo i da popravimo zid, koji se odvojio od temelja. Prodajemo sira i mleka, pošto sada imamo četiri krave. Štedimo svaki dinar. Potrebno je deci za knjige i sveske, za užinu, da se obuku, momci su već, traže... - priča Lucija. |
- Da se učvrsti i okreči. Biće valjda ovo dovoljno za sve to. Deca su optimisti. Uče vredno, nemaju jedinice, a kada dođu iz škole trče na polja, livade, u vinograd, svuda gde ima posla. Dok oni to obavljaju, ja brinem o ono stoke što imamo, ali i radim po kući. Poslova napretek, od pripreme hrane do pranja veša na ruke... - ističe Lucija.
Njen najstariji sin Petar je učenik trećeg razreda Srednje veterinarske škole, a Ljubomir drugog razreda Srednje ekonomske škole, smer ugostiteljski. Blagoje pohađa osnovnu školu u susednom selu Rataju.
- Veliki su troškovi njihovog školovanja, ali uspevamo nekako da izađemo na kraj. Radimo stalno. Svaka njiva je obrađena, posejali smo pšenicu, izorali za kukuruz. Traktor voze Petar i Ljubomir. Život ih je nagnao da pre vremena odrastu i sebi i porodici omoguće bolju budućnost na selu - zaključila je Lucija.
Opraštajući se od nje, ponovila je da će nas pozvati kad kuća bude bar malo renovirana i da će tada pasti obećana pesma "Kuće male krečene u belo".
