Dobri ljudi sve vam se pozlatilo
Pristigli darovi za sedmočlanu porodicu Jović iz sela Uševce kod Vranja, oca Miodraga (55), majku Stanislavku (47), njihove ćerke Jagodu (28), Suzanu (26) i Aleksandru (12), kao i unuke Saru (8) i sedmomesečnu bebu Sanju, bili su povod da ih reporteri "Vesti" još jednom posete. Reč je o 300 dolara njihove dobrotvorke Ljiljane iz Australije, kao i njene tetka Vere od 100 dolara, ali i povećem paketu Nadežde Radović iz Vizbadena.
Na vest da su stigle donacije za njih, Jovići su zamolili da im kupimo mašinu za pranje veša, njihov dugogodišnji san. Reporteri "Vesti" ispunili su tako prvo želju dobrotvorke da beba Sanja i ovog meseca dobije mleko humana 2, četiri kutije, kao tri velika paketa pampers pelena, što im je bilo najpotrebnije. Potom su kupili i veš-mašinu u Vranju i oterali je put planinskog sela u gepeku automobila. Na putu do planinskog sela Uševca, 15 kilometara udaljenog od Vranja, pratila nas je kiša, lijući kao iz kabla.
Pored donacija i paket
Paket za porodicu Jović
U paketu dobrotvorke Nadežde Radović iz Nemačke, pored brižljivo spakovane obuće, odeće za decu i slatkiša, bila je i kratka poruka da budu srećni, veseli i da uvek veruju u bolje sutra. |
Uzak, planinski put kao rešeto, prepun rupa, čak i onih za rubriku "Verovali ili ne", na dva mesta metar širine, dva metra dubine. Strašno! Zato smo morali da vozimo polako i pažljivo, kako bismo bezbedno stigli. Put od Vranja do Uševca se odužio, čak na sat vremena, pošto stajemo na nekoliko mesta kako bismo pokrili mašinu stiroporom i kartonima.
Uprkos lošem vremenu, srećni smo u duši što u ime dobrih ljudi nosimo pomoć onima koji žive ispod crte. Stižemo nekako, Miodrag i Stanislavka dočekuju nas ispod jednog razgranatog drveta sklanjajući se od kiše. Zadovoljstvo i radost na njihovim licima, kada su ugledali mašinu za pranje veša, teško je rečima opisati. Miodrag je odmah otišao po kolica koja mu je prijatelj konstruisao kako bi robu preterivao preko malog mosta na reci Veternici.
- Kiša pada, a nas kao da je Sunce ogrejalo. Ovo je naš spas! "Ubismo" se od ručnog pranja u koritu. Mnogo nas je, samim tim i veša koliko hoćete, da ne govorimo o beba Sanjinom, koju svako malo treba presvući... Ruke su me bolele, ispucale, crvene, pa pomodre, tugo, tugo... Plače mi se od sreće, verujte. Hvala našim dobrotvorkama koje imaju takvo srce, ne možemo da verujemo šta nam se dešava. Još se pitamo kako to da za nas brinu ljudi koji žive u Australiji i Nemačkoj. Sve im se pozlatilo u životu - sasipa sva srećna majka Stanislavka.
Želja Ljiljane iz Australije bila je i da se kupi krevetac za bebu Sanju, ali Stanislavka nam, još jednom, pokazuje da za to nema uslova.
- Imamo samo jednu sobicu, izmalterisanu, sa odgovarujućim šporetom na drva. Tu spavaju deca i Suzana sa bebom Sanjom. U drugoj, nemalterisanoj sobi, spavamo mi stariji. Tu je star šporet sav u rupama, pa dimi na sve strane. Kada je hladno, svi smo u toj maloj sobici, a na spavanje idemo uveče. Založimo da se malo zagreje i dim raziđe. Zato, hvala toj divnoj gospođi na brizi za našu unuku. Ali, nažalost, nemamo gde da smestimo krevetac. Inače, beba sada pored mleka jede i pomalo pasirane odgovarajuće hrane. Napreduje iz dana u dan, što se da i videti. Hvala Bogu i njenom anđelu čuvaru, dobrotvorki Ljiljani. Da nije njih, sigurna sam da bi Sanja imala više problema zbog neprilagođene ishrane - navodi Stanislavka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Kiša ne prestaje da pada, Jovići se dogovaraju gde će biti mašina. Imaju vodu dovedenu sa izvora, ali moraće da zovu nekog da je postave. Boje se da pritisak vode ne bude mali, mada ne prestaju da se raduju.
- Valjda će biti dovoljno vode da je pokrene, tako su nam rekle komšije. Čim operemo prvu turu veša, javićemo vam - kaže Stanislavka.
Njima je sigurno potreban hidrofor, ali oni o tome ne znaju mnogo. Smatraju da je njihova pumpa dovoljna. Valjda će tako biti, šteta bi bilo da se pokvari tolika radost u ovom domu, ako mašina ne proradi. Potreban im je i još jedan šporet na drva, ali o tom potom. Napuštamo ih vesele, ushićene, pošto treba da stignemo i do drugih nevoljnika, sirotinje koja nema posla, pa ni hleba za jedan običan obrok.
