Rešili deo problema

Odlučivši da ove godine ne idu na banjsko lečenje, parohijani hrama Sveti Sava u Parizu, penzioneri Mileva i Borislav Marković, poželeli su da obraduju nekoga od štićenika Humanitarnog mosta novcem koji bi iskoristili u te svrhe. Ovi ljudi dobrog srca činili su to već više puta, o čemu smo svaki put pisali.

Prezahvalni: Ruža i Andrija Hegediš

Pročitavši tako u "Vestima" pre pola godine potresnu priču o bračnom paru Ruži i Andriji Hegediš, koji sa devetoro dece žive na malenom salašu u Gradini, nadomak Sombora, donaciju od 200 evra namenili su upravo njima, znajući kakve ih muke muče.

Prilog, pristigao posredstvom naše Redakcije, reporteri "Vesti" prosledili su Hegedišima, koji su se ovom daru silno obradovali. Razlog tome je, između ostalog, i taj što Andrija, glava porodice i jedini zaposlen, punih pet meseci nije primio platu u fabrici akumulatora u Somboru, gde je zaposlen kao portir.

- Jednostavno plate nema i ne znam da li će je uopšte više biti. Odgovoran sam čovek i bez obzira na sve, svakodnevno odlazim na posao, ali moja deca i supruga gladuju - vidno uznemiren i uplakan saopštava reporterima "Vesti" Andrija Hegediš, kome su radnici Elektrodistribucije proteklog vikenda isekli struju.

U priču se ubacuje i vidno potresena supruga Ruža.

- Znam da su ljudi u pravu, ali nismo imali odakle da platimo račune. Dolazili su do sada više puta i opominjali, ali pre neki dan su se pojavili sa nalogom i isključili nas - kazala je Ružica, napomenuvši da je od poslednjeg kilograma brašna koji su imali u zalihama od zimus ispekla dve vekne hleba.

Hegedišima, koji su skromni i vredni ljudi, ni vremenski uslovi trenutno ne idu naruku. Kiša i hladno vreme sprečili su Andriju i sinove da nadniče i tako zarade neki dinar, ne bi li prehranili porodicu.

- Iskreno i od srca hvala tim dobrim ljudima na ukazanoj pomoći. Mi ćemo ovom donacijom odmah otplatiti polovinu duga, zbog čega su nam u Elektrodistribuciji dali obećanje da ćemo ovih dana ponovo dobiti struju. Kupićemo i deterdžent za pranje veša i nešto malo hrane. Iz totalne depresije u koju smo zapali i mislili da povratka nema. Izvukao nas je ovaj human gest dobročinitelja iz Francuske. Bićemo njihovi dužnici dok smo živi. Neću da ispadne da samo kukamo i živimo u nadi da će se neko smilovati, ali zaista nas nijedna nesreća nije mimoišla. Suprug je invalid, muči se na poslu, ali niti dobija invalidninu, niti simboličnu platu od 15.000 dinara mesečno, koju mu ne isplaćuju još od zimus - priča Ružica Hegediš.

S obzirom na to da su još svi školarci, sinovi i ćerke nisu u situaciji da obavljaju sezonske poslove u voćnjacima i povrtnjacima, što su svakodnevno činili tokom prošlog leta i raspusta.

- Tešku smo zimu prezimeli, nikakvih prihoda u kući nemamo, čak ni socijalnu pomoć koju sam u više navrata tražio i molio, ali u somborskoj opštini baš i nemaju razumevanja za nas. Zahvalni smo ljudima dobre volje i čitaocima "Vesti" koji su u nekoliko navrata dolazili i donosili izvesne količine namirnica, najviše brašna i ulja. Samo zahvaljujući tome, nismo pomrli od gladi. Tokom cele zime sinovi i ja smo svakodnevno išli do obližnjeg šumarka, tu nedaleko od salaša na kome živimo, i sekli drva za ogrev, pa se tako nismo posmrzavali - prisetio se nesrećni Andrija Hegediš.