Ponuda koja se ne odbija

Prilog za prilogom ponovo stiže do majke Zorice i njene 15-godišnje kćerke Jelene Jorganović iz sela Šehovci kod Mrkonjić Grada. Ovih dana uručen im je i dar od 50 evra koji je uputila naša stalna čitateljka Snežana Grudić Petrović iz Berlina, na čemu su joj veoma zahvalne.

Vesti

Uručen dar iz Berlina: Jelena i Zorica Jorganović

Svaka pomoć ovim siroticama bez hranitelja značajna jer nemaju nikakvih primanja a i rad na nadnicu kojim majka Zorica zarađuje za život i školovanje ćerke zimi potpuno izostaje. A treba platiti Jeleni kartu do škole, kuhinju u školi, kupiti odeću i mnoštvo drugih potreba podmiriti. Humani ljudi iz naših tekstova uvideli su u kakvim teškoćama žive i već nekoliko godina im šalju pomoć.

- Malo je reći da mi ova podrška i pomoć mnogo znače. To što ja nemam, ne znači da ne treba mojoj ćerki, za nju mora biti uvek obezbeđena karta za prevoz do škole i obrok u školskoj kuhinji koji košta 20 evra mesečno. Na žalost zima je, sneg je još svuda oko nas, pa ne mogu ići u nadnicu niti doneti koji dinar kući - jada nam se majka Zorica koja je ovih dana nabavljala drva jer im je ponestalo.

- Sve to košta, čini mi se da i vazduh koji udišemo košta, ali hvala bogu uz pomoć dobrih ljudi i te probleme sam delom rešila. Dugujemo veliku zahvalnost gospođi iz Berlina koja nas se setila ali i prethodnom donatoru Živkoviću i njegovom drugu iz Manhajma u Nemačkoj koji su nam nedavno poslali 150 evra. Javljaju se i humani ljudi koji bi da nam obezbede smeštaj bliže nekom naseljenom mestu, ali još sam rastrzana između stvarnih mogućnosti i naših želja. Ukoliko se budemo negde i selili iz Šehovaca, ta odluka mora biti jednoglasna - ističe ova štićenica "Vesti".

Ipak, ono što je ponudio naš stalni čitalac Vuk Sekulić iz Pariza, javivši se telefonom beogradskom dopisništvu "Vesti" je nešto što se zaista ne odbija. Naime, ovaj plemeniti čitalac smatra da se problem siromašne majke i ćerke neće rešiti povremenim donacijama dobrih ljudi:

"Jasno je da za njih dve u mestu gde žive nema bolje perspektive. Zato im nudim smeštaj u svojoj kući u okolini Beograda, neka dođu Zorica i Jelena da pogledaju kako bi im bilo lepo u blizini velegrada, a opet daleko od gradske vreve. Slao bi im svaki mesec po 150 evra za izdržavanje, a njihova jedina obaveza bila bi da se domaćinski brinu o kući. Čak i da se vratim jednog dana u zavičaj, one ne bi ostale nezbrinute, moj dom će biti i dalje otvoren za njih ukoliko prihvate moju ponudu - obećava Sekulić, slikar iz Francuske koji je pre gotovo četiri decenije otišao u svet.