Beskućnik sanja kuću

Pedesetogodišnjem Vidoju Žugiću, teškom invalidu iz Podgorice, uručena je skromna pomoć - 150 australijskih dolara od nepoznatog darodavca iz Sidneja i 70 evra od Nine Đokić iz Milhajma - koja mu je nakon našeg nedavnog napisa u "Vestima" prispela posredstvom našeg Humanitarnog mosta.

Ništa bez dobrih ljudi: Vidoje Žugić u novoj prikolici

- Nemam reči i ne umem da iskažem zahvalnost dobrim i plemenitim ljudima koji mi vraćaju veru u ljude i bude nadu da ipak nisam sam i zaboravljen, da nisam prepušten i ostavljen da se sam borim sa svojom nesrećnom sudbinom - kaže Vidoje dok suznih očiju čita toplo pismo podrške i saosećanja koje mu je uputila Nina Đokić.

Ovog dugogodišnjeg beskućnika, o čijoj smo tragičnoj sudbini pisali u više navrata, pre dva meseca je zadesila nova nenadana nevolja. Dok je jednog jutra čekao lekarsku pomoć u domu zdravlja, neko mu je zapalio staru kamp-kućicu u dvorištu drevne crkve Sveti Đorđe ispod brda Gorica, u kojoj je živeo već neko vreme.

Vatra je munjevito progutala njegov ubogi dom, a zlosretnog Vidoja je, kako kaže, najviše pogodilo to što je pored zgarišta zatekao leš svog vernog pratioca i čuvara - bezdušnik koji mu je zapalio kamp-prikolicu zaklao mu je i psa Džekija kojeg je svojevremeno dobio u manastiru Ostrog i koji se od tada nije od njega odvajao.

- Policija je stigla tek sutradan. Pogledali, zapisali nešto, ali su mi odmah kazali da nema nade da se počinilac ovog zlodela otkrije jer je, navodno, kiša sprala i obrisala tragove. Nisam se mnogo ni nadao jer da im je stalo oni bi reagovali još davno i rasterali narkomane koji divljaju po Gorici i oko ove svetinje ovde, koji su me i ranije napadali, gađali me kamenjem i provaljivali u prikolicu. Nije reagovao niko drugi od nadležnih državnih organa, nisu došli ni da vide šta mi se desilo, iako su novine i sve televizije o tome danima pisale i objavljivale priloge. Tako sam dva dana i dve noći proveo na kiši i tek onda su me primili u centar Kalimera, gde sam ostao dva dana. Dobri ljudi su se za to vreme potrudili i nabavili mi novu kamp-prikolicu i namestili na istom mestu...

Dirnut pismom Nine Šokić: Vidoje Žugić

 

Dobrotvori su mu obezbedili posteljinu, nešto odeće i obuće i neophodno posuđe i druge potrepštine. Veliku nevolju mu predstavlja to što nema ni struje ni vode, a za sada, srećom, neće biti problema sa grejanjem pošto nastupa dugo toplo podgoričko leto.
Vidoje se nada da je sve ovo ipak privremeno, da će uroditi plodom akcija koju su pokrenuli ljudi iz medija i privatnih televizija. Oni su otvorili poseban žiro-račun i prikupljaju novac za pomoć Vidoju Žugiću sa idejom da negde nekako obezbede mali plac i naprave mu kućicu od tvrdog materijala i obezbede struju, vodu i sanitarije.

- Bez novca se ne može, no on se potroši i zaboravi, ali ja nikad ne mogu zaboraviti pažnju i razumevanje dobrih ljudi - kaže Vidoje Žugić.