Neznanci mu darovali kućicu!
U tužnom i neveselom životu 56-godišnjeg Vidoja Žugića, teškog invalida i poznatog podgoričkog beskućnika, nedavno je svanuo i jedan veseli dan. Pred njegov ubogi dom, staru potpuno oronulu i raspalu kamp kućicu, smeštenu ispod drevne crkve Sveti Đorđe podno brda Gorica, banuo je kamion sa dizalicom i istovario komotni, dobro očuvani kontejner.
Konačno na svom krevetu: Vidoje Žugić
"Kamion su dopratila dva čoveka i tri žene", suznih očiju kazuje ovaj očajnik koji je godinama živeo pod vedrim nebom, a nekoliko zima je proveo u napuštenoj grobnici pored hrama pod Goricom.
Ispred novog kontejnera: Invalid na sigurnom
"Ni do danas nisam uspeo da saznam ko su bili ti ljudi, nisu hteli da mi kažu - ne žele da se o njima piše pošto to ne rade zbog fale već zato što ih srce boli i ne mogu da se pomire da u ovom vremenu ima mučenika koji žive kao ja.
Kad su kontejner istovarili i smestili ga, samo su mi pri polasku pružili ključ od vrata: 'Evo, i srećno ti bilo...', priča nam Vidoje i veruje da su neznanci bili iz nekih humanitarnih organizacija, koje su mu i do sada priskakale u pomoć, a gotovo je siguran da je u sve prste nekako umešao kaluđer Jovan iz Kruševca (ni njemu ne zna puno ime i prezime)!
Vidoje, kojem su u više navrata pomoć slali i dobrotvori preko Humanitarnog mosta, tako je, konačno, nakon dugogodišnjeg potucanja i obećanja opštinskih vlasti da će mu dati neki stančić, konačno dobio koliko-toliko siguran krov nad glavom i legao u svoj krevet. Pored kreveta, u tih desetak,dvanaest kvadrata smeštena su dva manja ormarića i dve stolice.
Ima i mali televizor, ali koja vajda kad Vidoje živi u mraku:
"Neki prijatelji su mi napisali molbu za direktora elektrodistribucije i sad čekam da li će se smilovati da mi prikopčaju struju. E posle, kad bih dobio struju, bilo bi mi najvažnije da nekako nabavim neki mali polovni frižider da mogu pričuvati šta od hrane kad mi neko donese. Za vodu mi je ipak lakše. Ima česma tu pred crkvom i ne brane mi da točim vodu, a boga mi da mi nije bilo sveštenika i dobrotvora iz ove crkve sigurno više ne bih bio ni živ...
Susret u Ostrogu
Znam samo da je Jovan kaluđer iz Kruševca, a ja sam ga upoznao u Ostrogu i od tada me on nikad ne zaboravlja.
To je jedna divna i plemenita duša.
Dao mi je evo za uspomenu i jednu svoju sliku sa sestrom, držim je iznad kreveta i svake noći se pred njom pomolim Bogu, i za njega i za sve one koji pomažu nevoljnicima, kaže Vidoje.
A stradanje ovog zlosretnog čoveka, da podsetimo, traje više od pola veka. Imao je samo četiri godine kada se u njegovoj porodičnoj kući u Pljevljima dogodila tragedija - otac mu je ubio majku i ostavio ga na milost i nemilost sudbine, i njega i njegovu bolesnu i nepokretnu sestru.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nevolje su se ustostručile kad je sestra umrla, a on takođe oboleo i dospeo dotle da se može kretati samo uz pomoć štaka. Vrhunac drame se ipak desio kada su ga bezdušnici iz vlasti izbacili iz garsonjerice koja je sestri i njemu bila dodeljena u Baru i kad se našao na ulici. Verujemo da je konačno došao kraj njegovim mukama i biće nam drago da zatvorimo i ovu tešku sudbinu sa stranica Humanitarnog mosta.
Australijska veza
Vidoje ne zna ništa o ocu, čak ni da li je još živ. Ne žali, kaže, zbog toga, ali mu je žao što ništa ne zna o dvojici stričeva i njihovim porodicama. Zna samo da žive negde u Australiji i sluti da mu je, možda, neko od njih slao novac preko "Vesti". U jednom trenutku se pojavila i priča da ga neko traži iz Australije, da mu nudi da ide tamo i spreman je da mu plati i avionsku kartu, ali od svega toga za sada nema ništa. Ta "veza" je prekinuta, možda i zato što mu je baš u to vreme neko ukrao mobilni telefon. Sada Vidoje ima novi broj +382 69 400 125 i kod njega još tinja nada da bi se neko od rođaka opet mogao javiti ako bi "Vesti" objavile ovaj broj.
Bez temelja
Oni koji su Vidoju dopremili kontejner, dovezli su uz njega i nekoliko teških betonskih blokova koje je valjalo podmetnuti ispod kontejnera i podići ga sa gole zemlje. Nisu to uradili tog dana, obećali su da će doći naknadno, a Žugić sada strepi da li će tako ostati do jeseni i zime, jer kad krenu kiše i bujice preti realna opasnost da mu voda prodre unutra.
