Puna kola hleba i radosti
Posle našeg teksta o Milanu i Evi Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni, koji jedva prehranjuju četvorogodišnju ćerkicu Mariju, žive u trošnom kućerku i apeluju za pomoć, maloj Mari i njenim roditeljima javilo se nekoliko čitalaca "Vesti", koji su želeli da ih ohrabre i raspitaju se kako da im pomognu, a dvoje dobrih ljudi odmah im je poslalo i konkretnu pomoć.
Naš čitalac i veliki anonimni dobrotvor iz Bad Homburga u Nemačkoj, koji je od početka godine darivao nekoliko porodica sa ukupnim iznosom od 2.500 evra, poslao im je preko Humanitarnog mosta "Vesti" za prvu pomoć 150 evra, a prezimenjak Radomir Milanović iz Austrije 220 evra.
Pomoć iz Austrije Milanovićima je stigla na kućnu adresu, i odmah su kupili novi šporet, jer je stari bio potpuno dotrajao i - prase koje će, kako kaže domaćica Eva, hraniti do jeseni kako bi obezbedili bar deo hrane potrebne za dugu i hladnu zimu kad su putevi na Rogozni zavejani i neprohodni.
- Hvala našem prezimenjaku Radomiru iz Austrije, mnogo nam je pomogao, stari šporet je dimio i loše grejao, u novom smederevcu ispečem hleb za čas posla, a nadam se da ćemo se dobro ogrejati iduće zime - dodaje Eva.
Druga donacija od 150 evra, prema želji darodavca iz Nemačke, bila je namenjena prvenstveno kupovini namirnica za ovu siromašnu porodicu. Milan, Eva i mala Mara želeli su da zajedno sa reporterom "Vesti" i humanitarcem iz Novog Pazara Hidom Muratovićem, koji im je pre 15 dana odneo prvu pomoć, zajednički "potroše" ovaj dar.
Sve Marine želje
Obično smo, kad god bi navratili u market, kupovali samo po dva-tri kilograma
soli i šećera, zejtin i brašno, retko čokoladu, sokove ili nešto od voća... Igračke nikad.
Evo, sad nam se pružila prilika da napunimo korpu do vrha i uzmemo šta poželimo, posebno je mala Marija presrećna, ne zna šta bi pre dotakla, čas se maši za čokoladu, pa za salamu, smoki ili neku igračku.
Ovoga puta, sve želje male Mare, a bile su skromne, čokolada i lutka, su ispunjene. Ni srećnije devojčice, ni lepšeg osmeha.
Zapregom su, nakon nekoliko sati silaska sa planine došli do najbližeg marketa u naselju Lukare, predgrađu Novog Pazara. A sa sobom su doneli i ranije pripremljeni spisak najneophodnijih namirnica.
- Veliko je za nas 150 evra. Kupili smo puno brašna, ulja, soli, šećera, suvomesnatih proizvoda, pašteta.... Naravno, i slatkiše za Mariju. Ostalo nam je i za nekoliko džakova koncentrata i stočnog brašna kojima ćemo hraniti kokoške i prase. Presrećni smo i ne znamo kako da se zahvalimo svim tim dobrim ljudima koji nam pomažu, da nije njih i njihove dobrote mi bismo gladovali na pustoj Rogozni gde nemamo od čega ni dinar da zaradimo - ističe glava porodice Milan Milanović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Tokom 2013. i početkom prošle godine čitaoci "Vesti" iz Australije, Luksemburga i Nemačke pomogli su Milanovićima da prebrode tadašnju krizu, jer je Marija jedno vreme i bukvalno gladovala, ali i da kupe kravu, a potom i konja.
- Mleka i sira imamo dovoljno, a sad i brašna i svih namirnica, jedno vreme bićemo sigurni, ako krene seča šuma, Milan će zapregom moći i da zaradi koji dinar kako bi platili dug za struju. Želja nam je i da u našem kućerku zemljani pod zamenimo patosom ili laminatom. Kada smo pre deset godina sklopili brak i odlučili da ostanemo na Rogozni nismo ni slutili da će biti ovako teško, da na pomoć države i opštine nećemo moći da računamo i da ćemo se boriti za golo preživljavanje. Ali, hvala bogu pa su, zahvaljujući Hidu Muratoviću i reporteru "Vesti" za naše nevolje čuli dobri ljudi širom sveta, pa sad više nismo sami - poručuje na kraju susreta u Lukarima Eva Milanović.
Hvala zemljacima
- Svakome ko nam se javio, bez obzira da li nam je poslao pomoć, ja sam se iskreno, seljački i ljudski, zahvalio, a vas molim da se u naše ime najtoplije zahvalite i onima sa kojima se nismo čuli, a mnogo su nam pomogli, dodaje Milan, skromni gorštak pre nego što se sa svojom zapregom ponovo iz Lukara uputio prema Rogozni i svom Žunjeviću gde je ostalo da živi još samo nekoliko porodica. Zvao nas je jedan čovek iz Nemačke, rekao je da nije važno kako se zove, obećao nam je da će nam pomoći, hvala mu i na lepim rečima i podršci, ako pomogne popravićemo kuću i postaviti patos. Zvala je telefonom i jedna žena iz Švajcarke i ona se raspitivala kako živimo, a pomoć nam je obećao i jedan Marko iz Italije - priča Milan Milanović.
