Mačak i tri kokoške, i prijatelji i komšije
Mnogo naših čitalaca širom sveta ganula je priča o majci i ćerki, 96-godišnjoj Cveti i 76-godišnjoj Stani Minić sa Rogozne koje žive same u zabitom Dragočevu, bez ikakvih primanja, sakupljajući lekovito bilje i uz pomoć rođaka iz susednih sela i dobrih ljudi koji zbog drva ili lova povremeno dođu u Dragočevo. Punih 20 godina Cveta i Stana nisu sišle u Novi Pazar, u poslednjih deset godina Cveta je bila potpuno slepa, pa je Stana bila stalno uz svoju bolesnu majku.
Kada smo ih u planinskoj zabiti prvi put posetili, pred zimu 2013, poželele su šporet "smederevac" kome su se desetak dana kasnije silno obradovale, naši čitaoci iz Sidneja i Toronta poslali su im i nešto novca za "ne daj bože", a za kokoške, koje su takođe želele, namirnice, lekove, odeću i obuću pobrinuo se naš saradnik, poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović.
Posredstvom poštara Rada Jokovića povremeno smo se raspitivali o staricama, početkom godine stigla nam je vest da je Cveta teško bolesna i da nema ko da je vodi lekaru, a pre nekoliko dana i da je preminula.
Na sahrani je bilo tridesetak duša, mahom dalje rodbine, bližnje nemaju, iz Novog Pazara i žitelja susednih sela.
- Ceo svoj život posvetila sam majci koju nisam htela da ostavim, zbog nje se nisam udala, niti zasnovala porodicu, a bilo je prilika i za posao i za udaju. Sad sam ostala sama i bolesna, bojim se pozvaće i mene na onaj svet, a niko neće znati da sam otišla... Zato sam zamolila poštara Rada, neke komšije koji često dolaze po drva da me povremeno obiđu i da mi, dok sam još u životu, donesu ponešto od namirnica - priča Stana Minić i dodaje:
- Kada mi je početkom prošle godine porodica Gavrilović iz Sidneja poslala 500 dolara, a Đorđe Čordašević iz Toronta 100 evra, sklonile smo ovaj novac "od sebe' i čuvale da nam se nađe u slučaju bolesti i smrti. Upravo ovim parama sahranila sam majku Cvetu, malo sam se i zadužila, a malo su mi pomogli rođaci i komšije, opet sam bez dinara i bez igde ičega - kaže sva u suzama.
Kontakt adresa
Starica sa Rogozne nema ni fiksni, niti mobilni telefon. Kontakt je moguć samo preko ove adrese: Stana Minić, selo Dragočevo, 36306 pošta Lukare, Novi Pazar. Kao i uvek, na usluzi su vam dragi čitaoci i "Vesti": +381 11 31 93 771, ili +381 11 31 93 773. Hvala, unapred.
- Kada sam ponovo na vratima videla Hida i reportera "Vesti", obradovala sam se silno: dobila sam puno namirnica, i dva džaka brašna, a i obećanje da me neće zaboraviti. Nadam se da me nisu zaboravili ni čitaoci i da će mi pomoći da majci Cveti 'odredim redove' i podignem makar i najjeftiniji spomenik. Patim za majkom, bar sam imala s kim da progovorim, ovako danima ne sretnem čoveka, mačak Šaro i tri kokoške koje imam su mi i komšije i prijatelji - dodaje na rastanku Stana koja sa zebnjom čeka jesen i zimu, jer od prvih jačih kiša put ka njoj je neprohodan...
Dar Sulejmanovića
Eh, da je baka Stana jedina, još je mnogo ovako usamljenih i onemoćalih staraca u selima na Rogozni, Pešteru i Goliji o kojima, na žalost, država malo ili uopšte ne brine, neke kad preminu, danima nema ko ni da sahrani, od njih je izgleda i bog digao ruke. Baka Stani je humanitarac Muratović uručio 50 evra od porodice Sulejmanović iz Nemačke, naših stalnih čitalaca, koji redovno šalju donacije i uvek kažu: "Pomozi, Hido, tamo gde je najpotrebnije, ti najbolje znaš gde je nevolja." Apelujem na sve dobre ljude da pomognemo Stani i drugim nemoćnim starcima da poslednje godine života provedu dostojno ljudima - poručuje ovaj humanitarac koji najavljuje i novu posetu Dragočevu, ali ovoga puta i sa nekim plemenitim lekarom iz Novog Pazara.
