Jedva preživela ledeni talas
Nakon smrti majke Cvete, starica Stana Minić (77), iz zabitog Dragočeva na Rogozni, već treću zimu, najhladniju do sada, preživljava sama, u trošnoj kući, uz šporet, televizor i macu Belku koja joj je, uz nekoliko kokošaka, jedina drugarica na opusteloj planini.
Sve donedavno, baka je bila zavejana i do nje se nije moglo, dva-tri puta posetile su je komšije iz susednog sela koji su se jedva kroz snežne nanose probili do njene kuće. Mada je Rogozna još pod snegom, poslednjih dana malo je otoplilo, pa je rođak Mošo Minić, koji je najčešće posećuje, terenskim vozilom, ladom nivom, uspeo da joj iz Novog Pazara donese džak brašna, a iz obližnje šume i metar drva. Bila je to i prilika da posredstvom Mošovog telefona stupimo u kontakt sa bakom Stanom.
Ne treba joj mnogo
- Hvala svima koji mi pomažu, da nije pomoći dobrih ljudi, mog Moša i drugih rođaka, ne znam da li bih još bila u životu. Ne treba mi mnogo. Važno mi je da imam brašna, najneophodnije namirnice, nešto od sredstava za higijenu i lekove koje mi je prilikom jedne posete selu prepisao lekar iz Novog Pazara. Božja je volja: koliko ću još poživeti, samo želim da dok sam u životu ne padnem na postelju. Najviše bih volela da mi, kad dođe taj dan, Bog uzme dušu ovako dok sam na nogama - ističe baka Stana.
- Jedva sam izdržala januarske mrazeve. Po ceo dan sedela sam pored šporeta, ložila i bojala se da se ne razbolim i smrznem sama na planini. Dešavalo se da po celu noć ne spavam strahujući da se šporet ne ugasi. Mada sam se dobro pripremila za zimu, ponestalo mi je brašna i drva, a imala sam i problema sa vodom, pa sam i zbog toga strahovala. Hvala Bogu, vreme se malo popravilo, sneg se topi, pa sada bar imam povremene kontakte sa rođacima iz susednog sela koji su mi doneli za prvu pomoć - priča baka Stana i žali se da joj je ponestalo svih najneophodnijih namirnica.
Nudili su rođaci baka Stani da dok su veliki mrazevi dođe kod njih, ali ona nije htela da napušta svoju kuću.
- Kad ne uspemo da je čujemo telefonom (ima mobilni, ali slabo čuje i ne ume njime da rukuje), gledamo u njen dimnjak, ako dimi, znamo da gori šporet i da je živa. Tako je to na Rogozni gde smo jedni od drugih udaljeni i po nekoliko kilometara - ističe Mošo i moli čitaoce "Vesti", ukoliko su u mogućnosti, da još jednom pripomognu baka Stani.
Ona je sama, stara i bolesna, nema nikakva primanja i nemoćna je da bilo šta učini za sebe.
- Hvala bogu da je još na nogama i sama može da nahrani kokoške, obuče se i obuje. Leti će biti lakše. Prolaze pored njene kuće šumari i šumski radnici, dođemo i mi, posete je i drugi rođaci iz Novog Pazara, bar povremeno ima sa kim da popije kafu - naglašava Minić.
Dok je živela sa majkom Cvetom, Stana, osim drvenog kreveta i nagorelog ciganskog šporeta, starog 30 godina, u kući nije imala više ničega. Duže od dve decenije nije bila u Novom Pazaru, nije se udavala (zbog brige o majci) i nema poroda.
Naši čitaoci i humanitarac Hido Muratović mnogo su joj pomogli: svake godine nabavljali su joj ogrev i namirnice za zimu, dobila je kokoške, krevet, dušek, tepih, frižider sa zamrzivačem, televizor, orman i naravno novi šporet na kome sama kuva i peče hleb.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
