Plakala je od sreće

Kiša ovog maja svakodnevno lije u Raškoj oblasti, putevi na zabitoj Rogozni pretvoreni su u kaljuge i uglavnom su neprohodni za putnička vozila. Do Dragočeva, na vrhu planine, gde na kraju sela, u staroj brvnari, sama živi starica 77-gpodišnja Stana Minić, stiže se samo pešice, dobrim terenskim vozilom ili traktorom.

D. N. Petrović

Neverica: Stigli darovi pred bakin kućerak

Da bismo Stani uručili donaciju humanog zemljaka Vojislava - Vojkana Gavrilovića iz Sidneja u Australiji, reporter "Vesti" i dobrotvor iz Novog Pazara Hido Muratović morali su da pripreme posebnu "operaciju" koja je trajala od ranog jutra do mrklog mraka.

Najpre su u Novom Pazaru, po želji donatora, kupljeni novi plazma televizor i risiver za hvatanje dvadesetak kanala, frižider sa zamrzivačem i krevet s udobnim jogi dušekom. Potom je sve to Hidovim terenskim vozilom prebačeno do Dedilova u podnožju planine, gde su sa traktorom čekali Aleksandar i Radosav Minić, dalji rođaci i Stanine komšije sa drugog kraja sela i jedni od retkih žitelja Dragočeva.

Onda je usledilo višesatno truckanje i zaobilaženje, uglavnom kroz šumu, baruština i neprohodnih delova puta do 15 kilometara udaljenog Dragočeva. Mada je znala da ćemo doći i šta joj nosimo, dan ranije poslali smo vest po komšijama, Stana nas je dočekala s nevericom i suzama radosnicama. Još nije mogla da veruje da ćemo joj napuniti kuću.

- Vidi frižider, ima i zamrzivač, do sada sam kilo-dva mesa, čuvala u komšijskim frižiderima, sad ću leti moći i da se lepo rashladim mlekom ili sokom. Divan je i televizor, uživaću svake večeri, a tek krevet sa dušekom, godinama sam spavala pored pokojne majke Cvete na drvenoj klupi, sad ću, ako mi Bog da zdravlja i života, slatko da se naspavam i odmorim - pričala nam je uzbuđeno starica, a kada smo joj uručili ostatak donacije 84-godišnjeg humaniste iz Australije od oko 1.100 dolara, ponovo se rasplakala, izašla je ispred svog doma, pogledala u nebo i počela da blagosilja:

- Hvala ti, Vojkane, hvala ti, veliki i dobri čoveče, hvala ti do neba na svim ovim poklonima, pošto si i ti u godinama, želim ti dobro zdravlje, da te Bog čuva i da još dugo poživiš. Kažu mi da ćeš možda letos doći da me posetiš, bila bi za mene to velika radost i sreća, a i prilika da ti se i lično zahvalim, ako Svevišnji da - vidimo se u Dragočevu - poručivala je Stana, a na naše pitanje kako će rasporediti preostala sredstva, tiho nam je rekla:

Vesti

Dobrodošlica priložniku

Vojkan Gavrilović danas ima 84 godine, poreklom je iz Ćuprije, novinar je u penziji i ugledni građanin Australije. Pre nego što se otisnuo u beli svet, 1956. godine služio je vojsku u Novom Pazaru i zapamtio je žitelje ovog kraja po srdačnosti i gostoprimstvu, zato im danas često pomaže. Baka Stani i njenoj majci Cveti pomagao je i ranije. Ovog leta namerava da poseti otadžbinu! Priložnicima, porodici Gavrilović, dr Miri i Vojkanu, želimo dobrodošlicu u otadžbinu.

- Moram majci Cveti, koja je preminula prošle jeseni u 96. godini života, da podignem spomenik, zbog nje se nisam udavala, zbog nje sam ostala na Rogozni, njoj sam posvetila život, biće to zajednički spomenik, majčin i moj za života, zaslužile smo makar i najskromnije obeležje, da nije bilo Vojkana koga mi je u pravom trenutku Bog poslao teško da bih spomenik ikada podigla. Ostaće dragi ljudi i za lekove, namirnice i preživljavanje na surovoj planini - kaže na rastanku obradovana baka Stana.