Ne provodi više noći u ledenim grobnicama
Podgorički beskućnik i teški invalid bez igde ikoga, Vidoje Žugić, kojem su i brojni čitaoci "Vesti", nakon naših napisa o njegovom stradanju, slali pomoć i pokušavali da mu koliko-toliko olakšaju muke, više neće morati da spava po napuštenim i otvorenim grobnicama na groblju podno brda Gorica, jer mu je pre neki dan jedan dobrodušni čovek iz Herceg Novog poklonio kamp-prikolicu.
Prikolica je, doduše, stara i prokišnjava, ali je to, iako u njoj nema grejanja i svetla, za njega, kako kaže, palata u odnosu na studene betonske grobnice u kojima je proveo mnoge noći otkad mu je polovinom jula prošle godine po drugi put spaljena prikolica smeštena ispod drevne crkve Sveti Đorđe pod Goricom.
Da podsetimo, letos, kad se Žugić, zahvaljujući pomoći manastira Ostrog, jednog dana zaputio vozom u Beograd na lekarski pregled, neko je u gluvo doba noći podmetnuo požar i mala kamp-prikolica, ubogi dom ovog nesretnika, nestala je u plamenu, baš kao i pola godine ranije kad su mu zlotvori na istom mestu spalili i prethodnu prikolicu, koju je dobio od plemenitih ljudi, onih koji saosećaju sa njegovom nesrećom, baš kao i čitaoci našeg lista. Naviknut na udarce zlehude životne sudbine i nemilosrđe onih koji ne znaju šta je životna muka, nastavio je da se potuca po ulicama, da bezuspešno obija pragove onih koji bi u vlasti morali da brinu o ovakvim nevoljnicima.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
A nevesela životna priča ovog nevoljnika je, da podsetimo, počela pre skoro pola veka u Pljevljima, kada je kao četvorogodišnjak, nakon porodične tragedije, ostao sam na svetu sa bolesnom i nepokretnom sestrom. Tada mu je otac ubio majku i od tada ni o njemu ne zna i ne želi ništa da zna. Manastir Sveta trojica kod Pljevalja je posle kupio jedan mali stan u naselju Bjeliši u Baru, i tu je Vidoje sa sestrom živeo do pre 15 godina, nadničeći i crnčeći po gradilištima. Onda su ih izbacili iz stana. Sestra mu je ubrzo umrla, a on je od tada počeo da se potuca od nemila do nedraga. Da muka i nevolja budu veći, počeo je da poboleva, pa je pre sedam-osam godina spao na štake i od tada se skrasio u Podgorici...
Ni glasa od stričeva iz Australije- Imao sam dva strica, ali ni o njima ne znam mnogo - ispričao nam je Vidoje Žugić. - Po nekim pričama oni žive negde u Australiji. Znam samo da se jedan zove Miloš, ali ni od njih niko nije pokazao interesovanje za mene. Iz Australije je, međutim, na adresu našeg Humanitarnog mosta za Vidoja proletos pristigla pošiljka od 150 australijskih dolara od anonimnog darodavca. Da li se to neko od stričeva ili njihovih porodica setio svog bliskog rođaka, možda će se znati sada kada se sazna o novim stradanjima i nevoljama Vidoja Žugića.
|
