Oca tri puta skidali sa konopca
Janoš Pap, 54-godišnji bivši pekarski radnik iz prigradskog naselja Mužlja kraj Zrenjanina, sa svojom sedmočlanom porodicom u kojoj je troje teško mentalno bolesne dece, jedva sastavlja kraj s krajem. Bolesna je i 44-godišnja supruga Zvezdana, a sa bolešću se bori i 90-godišnja majka Eržebet, koja je nepokretna. Zdrav je samo 17-godišnji Peter. Od očaja, Janoš je psihički oboleo, pokušavši čak tri puta da se ubije...
- Dobri ljudi su moja poslednja nada. Mnoge su me nepravde pogađale u ovom jadnom životu. Ostao sam bez posla nakon 16 godina rada po privatnim pekarama, a pre toga u Naftagasu. U radnoj knjižici upisane su mi samo četiri godine radnog staža. Redovno se prijavljujem birou rada, bio sam i na komisiji, ali su me odbili za invalidsku penziju. Predloženo mi je ili da se doškolujem i obučim za neki zanat gde trenutno ima posla ili da čekam... Toliko sam depresivan i nemoćan da sam u tri navrata pokušao samoubistvo. Bukvalno su me skidali sa konopca... - započinje tužnu priču Janoš Pap.
Da zlo bude veće i Zvezdana je pre četiri godine obolela od multiple skleroze i otežano se kreće. Sinovi, 21-godišnji Kristijan i 16-godišnji Imre, mentalno su zaostali, a Peter pohađa srednju ekonomsku školu i uči za kuvara.
- Najstariji Kristijan tek sad uči bravarski zanat, ali njegovo mentalno stanje nikako nije za samostalan rad, ništa ne može da uradi sam bez nadzora vaspitača u specijalnoj školi "9. maj" u Zrenjaninu. Slično je i sa Imreom, koji pohađa osmi razred osnovne škole, iako mu je punih 16 godina. Najkritičnija situacija je sa Julijanom, koja ne može samostalno ni da uči, niti da odlazi u specijalnu školu, pa je svakodnevno i odvodim i dovodim. Živimo od 19.000 dinara socijalne pomoći. Srećom, nedavno smo ćerka i ja dobili besplatne mesečne autobuske karte, pa nam je bar sa te strane lakše. Škola je od naše kuće udaljena petnaestak kilometara. Julijana se trudi i hoće, na primer, da opere sudove, ali ja posle obavezno moram da sve to ponovo uradim - vidno utučen Janoš nastavlja da priča o svojim nevoljama kojima kraja nema.
Kontakt adresa- Nisam u mogućnosti da izdvojim 6.500 dinara i dobijem dozvolu za pecanje. Važniji su lekovi za suprugu, majku i decu, a sve moram sam da plaćam. Ta dozvola bi mi olakšala život, pecanje smiruje živce, a ulov bi i te kako obogatio našu trpezu. Nijednom detetu poslednjih deset godina nismo obeležili rođendan, ne sećam se kada su okusili čokoladu - govori Janoš koji je u veoma teškom psihičkom stanju. |
Porodica Pap, kako kaže Zvezdana ima još jednog člana, Dragana, koji je njen sin iz prvog braka. Janoš ga je prihvatio. Podigli su ga zajedno, nedavno se oženio i sa suprugom živi u obližnjem selu Itebeju, a dobio je i posao u kompaniji Agroživ.
- Zaista veoma teško živimo, od bedne socijalne pomoći čak oko 5.000 dinara ode samo na račune za vodu i struju. Za hranu se snalazimo, a najkritičnija je situacija sa drvima. Tokom leta nabavim nešto malo granja koje kasnije sušim i pripremam za zimu, ali sve je to nedovoljno, a ovim jednim starim smederevcem grejemo tri prostorije u kojima živi i spava nas sedmoro. Svakodnevno nam treba pet-šest vekni hleba. Mleko i meso su za nas misaona imenica. Dok sam radio kao pekar, bar smo imali nekoliko vekni hleba besplatno, a danas nemamo ni to. Prinuđen sam da zbog bolesne dece po ceo dan budem kod kuće uz njih i da ih pratim u školu jer su majka i supruga nepokretne. Kuvam, perem, peglam i pokušavam da ponešto uzgajim u bašti od povrća, ali ove jeseni nisam imao sreće. Što god sam posejao nije niklo, čak ni krompir - razočarano ističe Janoš, uz napomenu da je kućerak u kojem žive veoma trošan, krov prokišnjava i svakog trenutka može da im se sruši na glavu.
Bolest ih vezala za krevetDevedesetogodišnja baka Eržbet preživela je tešku operaciju, posle koje je ostala nepokretna. |
