Sa samo godinu dana upoznala radost darivanja

Sofia Bulatović ima samo godinu dana i najmlađa je donatorka koja je dopratila do beogradskog Dopisništva "Vesti" pomoć svojoj maloj zemljakinji sa Kosova. Njenu garderobicu, nošenu od rođenja, opranu ispeglanu i uredno složenu u veliku putnu torbu veselog desena, a igračke u najveću plastičnu kesu koju je moguće naći, spakovali su roditelji, majka Ivana Prelić iz Toronta i otac Mileta - Miša Bulatović iz Beograda.

Srećna porodica: Sofia sa tatom Mišom i mamom Ivanom

 

Stalno mesto stanovanja ova devojčica za sada nema. Ona je mala građanka sveta koja živi na relaciji Beograd - Toronto, prateći životni ritam majke Ivane, Beograđanke, koja je pre 15 godina otišla u daleku Kanadu ne razmišljajući o povratku.
A onda se desila ljubav, krunisala ju je Sofia i Ivani više nije bilo važno gde, nego s kim i kako živi.

- Ja sam još uvek jednom nogom u Torontu, a drugom u Beogradu. Sofia je uvek sa mnom, a dokle će tako ne zavisi od nas nego administracije - kaže Ivana Prelić, nežno gledajući ćerkicu koja se ugnezdila u očevom krilu i očice uprla u pakete, kao da očekuje da se pojavi devojčica o kojoj joj je mama pričala.

Tata Miša ne može da pomogne da porodica brže bude na okupu. Ostaje mu samo da izdrži "službeni put" supruge i ćerke. Ti rastanci, otkriva nam mladi bračni par, i nisu tako loši jer se jedni drugih toliko užele da je svaki trenutak koji provedu zajedno jedino ljubavlju ispunjen i zauvek u srcu upisan.

Kada je u Torontu, Ivana čita "Vesti", a od kada je Sofiju rodila Humanitarni most postao je njena omiljena rubrika.

- Mene je dete promenilo, učinilo boljom, širokogrudijom. I ranije su me priče o bolesnoj, gladnoj, goloj i bosoj deci pogađale, ali nisam osećala tako snažnu potrebu da pomognem u granicama svojih mogućnosti niti bes što ne mogu da utičem da svet bude pravednije uređen - priča Ivana o motivima koji su nju, njenog supruga i ćerku doveli kod nas ruku punih korisnih poklona.

Pre dolaska nisu imali jasnu predstavu kojem detetu bi Sofijine stvari najviše trebale i po veličini odgovarale. Posle zajedničkog prelistavanja Humanitarnog mosta u poslednjih nekoliko meseci, odluka je pala da vlasnica ove lepe garderobe bude osmomesečna Katarina Stanojković iz sela Sušice kod Štrpca, jedanaesto dete majke Ljiljane i oca Radovana kome su se obradovali kao da je prvo, a kako je prevremeno rođeno i jedva preživelo, pružaju mu više pažnje nego svim ostalim ćerkama i sinovima.
 

Najlepše obučena beba: Katarina sa Natalijom i Darkom

 

- Tako sam srećna što je Katarina upravo sa Kosova jer tamo ni oni koji su materijalno zbrinuti ne mogu svojoj deci mnogo da pruže, a pre svega slobodu kretanja. Meni i suprugu, pa čak i Sofiji ovako maloj takav život bi bio nepodnošljiv. Divim se svim tim ljudima koji imaju snage da žive u getu, a bračnom paru Stanojković što su smogli smelosti da na svet donesu toliko dece... - rekla je iskreno oduševljena Ivana Prelić gledajući slike male Katarine, ali i ostale dece, koja odišu zdravljem i vedrinom.
Oduševljenje majke i oca prenelo se i na malu Sofiju pa je porcelanski belo lice, svojstveno deci velegrada, poprimilo boju njenih malih vršnjaka, kao i osmeh koji otkriva pravilan niz tek izraslih zubića.

Svog prvog donatorstva jednogodišnja Sofija neće se sećati, ali će u njoj stvarati osećaj blaženstva kad god joj roditelji budu pričali o danu kad je postala članica velike porodice Humanitarnog mosta, a ova priča objavljena u "Vestima" ostaće pisano svedočanstvo koje će se čuvati kao porodično blago.