Kosovo nije izgubljeno

Reditelj, producent i scenarista Boris Malagurski i njegovi filmovi uvek imaju publiku i nailaze na toplu dobrodošlicu u Torontu i Kanadi. Tako je bilo i ovog puta kada je prikazan njegov najnoviji film "Kosovo, momenat u civilizaciji". Usred radne sedmice i kasno uveče došlo je više od 700 ljudi da pogleda film koji svedoči o srpskoj kulturi, duhovnosti i istoriji na tlu Kosova i Metohije.

Vesti

Ne bei od istine: Malagurski u Torontu

Susret sa publikom u Ridžent teatru u Torontu bio je srdačan, kao i uvek dosad, a mladi reditelj odgovarao je na mnogobrojna pitanja gledalaca, među njima i na pitanje: Šta je nama činiti i kako možemo da pomognemo?

- Humanitarnom aktivnošću možete da ublažite posledice stanja kakvo je trenutno, a lobiranjem za rešavanje uzroka. I jednako važno, otiđite na Kosovo, obiđite naše crkve i manastire i vratićete se punog srca i duše - kazao je Malagurski.

Na pitanja reportera "Vesti" Boris Malagurski odgovorio je elektronskim putem između putovanja po američkim gradovima gde se film prikazivao. Izneo je i utiske sa severnoameričke turneje.

- Veoma sam zadovoljan, bile su pune sale svuda, od Čikaga, Majamija i Vašingtona do Toronta, Njujorka i Bostona, a diskusije su bile pametne i efikasne. Zajedno smo došli do važnih zaključaka. Bilo je, naravno, i Amerikanaca i Kanađana. Na jednoj od premijera u publici je bio i novinar "Brajtbarta", medija bliskog administraciji Donalda Trampa. Prethodno su neupućeni mahom bili šokirani onim što su videli, ali i inspirisani da učine sve što je u njihovoj moći da zaštite srpsku baštinu na Kosovu i Metohiji koja je deo svetske baštine Uneska.

Snimali kao gerilci

Kako ste uspeli da odete na Kosovo i sve ovo snimite s vašom ekipom? U jednom kadru filma kratko se vidite kako se krstite na ulici? Jeste li imali nekih problema sa bezbednošću? Kako su napravljeni snimci dronom i da li je to bilo primećeno od albanskih vlasti na Kosovu?
- Imali smo 10 dana da snimamo i to neposredno posle izbora na Kosovu. Bezbednosna procena je bila takva da je najsigurnije otići tamo posle izbora jer su tada prištinske obaveštajne službe suviše zauzete prisluškivanjem albanskih političara (u vezi s njihovim koalicionim pregovorima) da bi se bavile Srbima. Išli smo tamo tajno, ali navikli smo na gerilsko snimanje. O snimcima dronom ne mogu da pričam, ali kadar u kojem se krstim ispred prodavnice Hilari u centru Prištine morali smo vrlo brzo da snimimo, da ne bismo privukli preveliku pažnju. Prištinske institucije nas generalno nisu zapazile sve dok nismo izbacili trejler za film. Onda su preko Tvitera počele da stižu pretnje smrću. "Koha ditore" je pozivala na moje hapšenje, a iz kabineta Ramuša Haradinaja je posle premijere filma stiglo zvanično saopštenje s otvorenim osudama. Njihova agresija je najveći dokaz da smo uboli suštinu.

Čini se da ste za ovaj film imali veću podršku institucija u Srbiji nego za prethodne filmove?
- Donacije naših ljudi širom sveta su omogućile da prikupimo dovoljan budžet da snimimo ovaj film kako treba. Dobili smo podršku i pojedinih institucija - Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ministarstva spoljnih poslova, Turističke organizacije Beograda i Srbije i Er Srbije. Bilo je podrške nekoliko institucija i za neke moje prethodne filmove, poput dokumentarca o Beogradu, ali, nažalost, još su donacije ključne u finansiranju ovih filmova.

Zanimljiv je pristup filmu i narator u liku Stefana Popovića koji je rođen na Kosovu. Kako ste se upoznali i, uopšte, kako ste došli do teme Kosova?
- Stefana sam upoznao 2010. u Melburnu povodom premijere filma "Težina lanaca" u tom gradu, u čijoj organizaciji je učestvovao. Posle toga smo postali bliski prijatelji i imajući u vidu da je Stefan profesionalni voditelj u Australiji, a poreklom s Kosmeta, bio je idealan izbor za ovaj film. Iskreno, bez njega ovaj film ne bi bio moguć.

Vi radite s mladim ljudima. Koliko je ideja Kosova, Srbije i nacionalnog jedinstva živa među njima u dijaspori, a koliko u Srbiji? Vidite li tu neku razliku i kakvu?
- Teško je proceniti razliku jer na projekcijama mojih filmova koji se zalažu za te ideje u nekim gradovima ima više mladih, u nekim manje, bez obzira na to da li su u Srbiji ili van nje. Mislim da mladi u današnjem svetu žude za ideologijom jer ih dominantna dogma uči da ne veruju ni u šta što izaziva apatiju. Ideologija podrazumeva borbu za neke više ciljeve, borbu koja će ostaviti traga i nadživeti nas. Ohrabrujuće je da ima sve više mladih u publici.

Šta je za Vas prihvatljivo rešenje kosovskog problema?
- Suštinska autonomija u okviru međunarodno priznatih granica Srbije po Rezoluciji 1244 Savete bezbednosti UN.

Vesti

Sala je bila ispunjena gotovo do poslednjeg mesta

Ne miriti se sa nepravdom

Kako gledate na to da su se mnogi u Srbiji, među njima i istaknuti intelektualci, izgleda pomirili sa gubitkom Kosova?
- Ne može neko da se pomiri s nečim što se nije desilo! Kosovo nije izgubljeno, jer da jeste, ne bi apsolutno nikoga na Zapadu zanimao stav Srbije prema njenoj južnoj pokrajini. Znaju političari na Zapadu da su nelegalno oteli i okupirali teritoriju i da i te kako ima prostora da se istorijske greške isprave. Mi možemo da se pomirimo da zapadne sile još imaju veliki uticaj na našim prostorima, ali ne smemo da se mirimo s nepravdom. Veliki ljudi se bore da isprave te nepravde, bez obzira koliko je ta borba teška. Oni koji od te borbe beže, pa izmišljaju razloge zašto treba da se mirimo sa okupacijom, nisu nikakvi intelektualci, bez obzira koliko diploma i titula imaju.

Kako vidite angažovanje (ili neangažovanje) aktuelne vlasti u Srbiji po pitanju rešavanja kosovskog problema?
- Ne volim da prejudiciram, iako je to omiljena aktivnost mnogih u Srbiji. Vreme će pokazati rezultate.

Da li bi ulazak u EU, po Vašem mišljenju, doneo išta dobro Srbiji?
- Nisam pristalica EU i ne mislim da je to put kojim Srbija treba da ide. Moramo da se trgnemo iz sna o "rešavanju svih problema kad uđemo u EU". Evo, Bugarska je u EU, pa imaju manje plate nego u Srbiji! Problem Kosova ne može sada da se reši, bez obzira na to da li smo u EU ili ne. Zapadne sile su još previše jake. Naša državna strategija (javna ili tajna, kako god) treba da bude zamrznuti konflikt. Da sačekamo još malo da se promeni geopolitička slika sveta, a vreme nam ide u korist, pa da stvarno nađemo kompromisno rešenje, uz poštovanje međunarodnog prava.