Suze nam se neće lediti od studeni
Radost je velika u stanu Miloševića. U naselju Čerencu, gde nema struje i vode, Vesna i njen oboleli sin Dejan ne kriju zadovoljstvo što im se suze preko zime neće smrzavati. Stigle su donacije dobrih ljudi i njihov problem oko ogreva biće rešen.
Stefan i njegova majka Ljilja iz Toronta, preko svojih beogradskih prijatelja, poslali su mu na kućnu adresu 20.800 dinara, a reporteri "Vesti" uručili 100 australijskih dolara anonimne donatorke iz Sidneja i 40 evra, redovni mesečni prilog takođe anonimnog donatora, ali iz Nemačke.
- Hvala našim dobrotvorima, mnogostruko im se na radost vratilo. Skinuli smo veliku brigu, ma kakvu brigu! Kamen oko vrata je spao, a gušio nas je pri svakoj pomisli na dolazeću zimu i hladnoće. Strah od smrzavanja nam se uvukao pod kožu, prošli smo takvo stanje već jednom, pre mnogo godina i pojave čitalaca "Vesti". Ne ponovilo se nikad, dragi Bože - govori Vesna, kroz suze.
Spas u penzijiVesna Milošević je još uvek radnica Jumka, firme gde je pozovu, radi nedelju-dve, pa je otpuste kući, firme, gde svoju platu, oko 100 evra, nije primila od marta ove godine. |
Jasno je već iz prvih rečenica ove napaćene majke da su ona i sin odlučili da kupe drva i to, naglašava, osam kubnih metara da bi bili sigurni da će imati za celu zimu, ma koliko duga i ledena bila.
- Prošla zima je bila jaka i hladna, zato ćemo se sada obezbediti, pa ako malo i ostane biće to velika korist. Drva nam doteruje svake godine poznati čovek i imamo potpuno poverenja da će biti bukova, prvog kvaliteta. Koštaće nas nešto manje od 250 evra, veliki je novac to, zato još jednom hvala svima koji vode brigu o nama, a posebno o Dejanu koji još kuburi sa otečenim zglobovima - priča Vesna.
Dejan već više meseci ima natečene zglobove koje pokušava uz pomoć lekova da izleči. Bolest je reumatska i lečenje traje dugo. To mu je, pored vijetnamskog sindroma, posledica rata u Bosni, gde je u prvim elitnim redovima srpske vojske proveo kao dobrovoljac dve godine i 17 dana, u periodu od 1994. godine do februara 1996.
Njegova bojazan je opravdana, jer je na ratištu doživeo smrzavanje. U Bosni je njegova jedinica u okruženju provela mesec dana, u dubokom snegu i temperaturama koje su se spuštale i ispod minus 20 stepeni Celzijusovih.
POZIV DONATORIMA
|
Zahvaljujući starici iz obližnjeg planinskog sela uspeo je da izleči smrznute noge koje su bile skroz pocrnele i za koje su lekari tvrdili da će morati biti amputirane.
- Kad je došao sa ratišta, nasilno smo se uselili u stan, Jumkovih nedovršenih zgrada. Zatekli smo samo gole zidove, nije bilo struje, vode i kanalizacije. Ležali smo zajedno u jednom tesnom krevetu, pokriveni svim mogućim pokrivkama koje smo imali i koje smo mogli da nađemo. Onako promrzle, našli su nas reporteri "Vesti" i spasli sigurne smrti. Hvala svima koji su se potom javili i pomogli i održavaju nas u životu - sasipa Vesna po ko zna koji put za proteklih sedam godina priču o sudbini koja je nju i sina zadesila i dovela na stranice Humanitarnog mosta.
