Bez terapije Dejanu nema života
Oboleli ratnik Dejan Milošević iz Vranja koji u siromaštvu živi sa majkom Vesnom u prigradskom naselju Čerenac, ovih dana dobio je jedan od preko potrebnih lekova kapsule "keltican forte" od anonimne familije iz Švajcarske i presrećan je jer neko misli na njegovo zdravlje, na lekove koji se u Srbiji teško nabavljaju ili su izuzetno skupi.
- Hvala dobrim ljudima, iz pisma smo videli koliko su truda uložili i da su morali lek čak iz Nemačke da naruče jer ga nema u Švajcarskoj. Bog ih blagoslovio i svako im dobro dao, nama su olakšali barem deo nevolja i muka i to nam puno znači - kaže zabrinuta majka-heroj Vesna.
Vodi ga na redovne kontrole, a doktori sve čine da mu spasu desnu nogu od amputacije. Zahvatila ga je virusna infekcija kostiju, boluje od vijetnamskog sindroma, hroničnog dijabetesa, diskushernije. Nema te bolesti koja ga nije spopala.
Potrebni medikamenti
Ukoliko neko od čitalaca može da pomogne porodici Milošević u nabavci lekova za Dejana, molimo ih da obezbede kapsule "berlithion" od 600 miligrama, lek kod polineuropatija izazvanih dijabetesom, masti za sprečavanje tromboze "trombovenal", kao i kapsule "keltican forte".
Adresa: Vesna i Dejan Milošević, Petra Lekovića A79, Naselje Čerenac, 17.500 Vranje. Tel. 064/343 18 67.
- Najviše problema zadaje nam povišeni šećer, nikako da saniramo bolest. Terapija lekovima i mašću je skupa, ali to je jedini spas. Ne smemo da ispustimo ni dan, a ni sat. Kad sam na poslu, u Jumku kao kuvarica u smenama, navijem sat na mobilnom i zovem ga da koristi lekove i masti. Poslušan je, svestan da mu bez lekova nema života - kaže Vesna.
Dejan tri puta dnevno sebi daje insulin. Više od jedne decenije se leči od postvijetnamskog sindroma. Nekadašnji borac dobrovoljac u Republici Srpskoj doživeo je po povratku u zavičaj i niz neprijatnosti, a najteže mu je palo što njegovo ratovanje nisu prihvatile ni Srbija, a ni Republika Srpska. Jedinu pomoć, moralnu i materijalnu, dobio je od čitalaca "Vesti", plemenitih ljudi koji ravno deceniju saosećaju sa njegovom sudbinom.
- Kad dođem kući ručamo i pošto živimo "divlje" u zgradi već više od deset godina, gde nema struje i vode, zimsko je vreme i brzo pada mrak. Sedimo i pričamo. Premotavamo po ko zna koji put naše životne nedaće i muke... Šta nas je sve snašlo. Pitamo se šta smo Bogu skrivili. Pitamo se, a odgovora nema. Ne izlazimo nikuda, osim kad moramo do lekara. Tad uzimamo taksi jer Dejan ne može da hoda. Do nove kontrole u Beogradu idemo na redovne kontrole kod lekara u Vranju koji prati tok bolesti. Prognoze su za sada neizvesne. Jedni kažu da će se organizam izboriti sa infekcijom, a drugi da će se njegova bitka okončati - amputacijom. Bilo kako bilo, teško nam je, ali moramo da se nadamo da će sve biti u najboljem redu - neveselo kaže Vesna.
Pismo podrške
"Dragi Dejane i Vesna, pročitali smo u 'Vestima' za vašu bolest i za lekove koji vam trebaju. Mi živimo u Švajcarskoj i rešili smo da vam pošaljemo ovaj lek (kapsule "keltican forte"). Nismo ga kod nas našli nego smo ga naručili iz Nemačke. Nadamo se da će naši čitaoci iz Nemačke poslati preostale lekove. Želimo vam da se i dalje borite hrabro sa svojim problemima i da vam Bog da puno snage i zdravlja. Puno pozdrava od familije iz Švajcarske." Ovo su u pismu Dejanu napisali plemeniti čitaoci iz Švajcarske.
Ukopani u snegu
Podsećanja radi, Dejan je sa 19 godina prošao kao dobrovoljac strahote rata od Višegrada do Sarajeva, od januara 1994. godine do februara 1996. Jednom prilikom je sa drugovima bio u okruženju neprijateljskih vojnika na Romaniji, danima na minus 20 stepeni. Bili su ukopani u snegu i ostali živi zahvaljujući pomoći koja je stigla. Tada su Dejanu pocrnele noge do kolena, a zalečila ga je jedna starica travarka.
