Niko brži od Nikole Ognjenovića

Na apel Andrije i Ruže Hegediš koji žive na tuđem salašu i od jedne portirske plate jedva uspevaju da prehrane devetoro dece, od kojih najstariji Slobodan ima 22 godine, a najmlađi Leo 16 meseci, prvi se javio Nikola Ognjenović, penzioner iz Štutgarta.

Stižu im prvi donatori: Porodica Hegediš

 

- Vi znate da često dolazim u Novi Sad. U jeku priprema pročitah priču sa salaša Gradina kod Sombora. Supruga Natalija i ja odmah skovasmo plan. Napunićemo gepek i otići kod Hegediša. Biće odeće i obuće za sve članove porodice, hrane, posteljine. Ima ih dosta, hvala Bogu, pa smo pozvali i naše ovdašnje komšije i prijatelje da nam se pridruže - rekao nam je Nikola Ognjenović, učesnik u mnogim akcijama Humanitarnog mosta, ali i dobrotvor mnogobrojnih vojvođanskih porodica i zdravstvenih i socijalnih institucija.

Mnoge od njih nisu ni zabeležene na našim stranicama jer ovaj humanista javlja se samo kada se odazove apelu objavljenom u "Vestima" ili neko od primalaca pomoći oseti potrebu da Ognjenovićima javno zahvali.

Sa bračnim parom Ognjenović, čiji će automobil biti pun kutija kao šibica drvca, poći će i reporteri "Vesti" do ove mnogočlane porodice, časne i radne, pa ipak siromašne. Ovom u prilog govori apel koji je Andrija Hegediš uputio ljudima dobre volje u dijaspori:

- Mnogo je naših ljudi iz ovog kraja koji imaju svoje firme ne samio u inostranstvu nego i Somboru i okolini. Ako bi zaposlili bar jedno od moje troje punoletne dece, mi bismo kao porodica stali na svoje noge. Za hleb i mleko imamo, ali to za ove malene u razvoju nije dovoljno. Zato ja molim za mogućnost da pošteno radimo i od zarade živimo.

Ognjenovići i njihovi prijatelji neće ponuditi posao Slobodanu, Saneli i Slobodanki, ali će majci Ruži pomoći da lakše održava higijenu u prostorijama vlažnih zidova i trošnog poda pokrivenog kartonima, da novac od muževljeve plate ne troši na dečju odeću nego daje školarcima za užinu, a njih je troje u osnovnoj i jedno u srednjoj ekonomskoj školi.