Lekovi obezbeđeni, dugovi izmireni

Poslednjih mesec dana srce 58-godišnjeg Dušana Arsića iz Malog Zvornika ujednačenije kuca. Bio je to mesec mira i za suprugu ovog rekordera Podrinja po broju dnevno popijenih tableta, koji se za sada drži na 42.

Ima kompletnu terapiju: Dušan Arsić

 

- Stigla nam je i druga pošiljka leka "unat" (generički naziv "torasemide") od anonimnih donatora iz Ciriha. Pre šest godina Dušanu je prepisan, toliko traje i akcija Humanitarnog mosta, a tek je ova divna žena i zdravstvena radnica uspela da mu obezbedi već dve doze. Za tako kratko vreme redovnog uzimanja tableta, moj muž je kao preporođen. U istoj pošiljci bili su i nitroglicerinski flasteri i nekoliko kutija "paracetamola". Umesto hvala, reći ću ono što će našoj novoj dobrotvorki i njenom bračnom drugu biti značajnije. Njihovom zaslugom odmorio se moj Dušan od pritiska u grudima i bolova u nogama. Otoci su se umanjili i može više da se kreće, a ja ne moram da trčim kući da ga obilazim u toku radnog vremena. U njegovoj bivšoj firmi, primili su me na određeno vreme na mesto spremačice jer Dušanova penzija nije dovoljna da podmiri sve što mora da se donese iz apoteke - kaže Biljana Arsić, tehničar po struci, čija se forma ugasila, a ona ostala bez posla nedugo pošto joj je suprug pao u postelju.

I tako već desetak godina Dušan Arsić vodi borbu sa bolešću, a Biljana se ne libi, ni da radi, ni da moli, ni da pozajmljuje novac da bi mužu produžila život i učinila mu ga kvalitetnijim i sadržajnijim. Čitaoci "Vesti" njeni su glavni saveznici, kao što su Dušanu medikamenti koje mu obezbeđuju.

- Još jedan anonimni donator nedavno nas je pozvao telefonom iz Hamburga, a nije prošlo ni nedelju dana, na vratima nam je pozvonio njegov rođak i doneo pet kutila leka "plavix" i 50 evra. Oboje smo bili veoma ganuti i zaista bismo bili najsrećniji da dobrotvora iz Hamburga i ove divne ljude iz Ciriha dočekamo u našem stanu, da nam učine još jednu malu uslugu - pruže nam mogućnost da im stisnemo ruku i da ih zagrlimo... - priča Biljana Arsić, pitajući se ko je upalio lampu i osvetlio njihovu muku da podseti ljude dobre volje iz dijaspore koliko za njihovom pomoći vape.

Na ovu misao došla je kada se posle duže pauze javio Malozvorničanin Ćazim Krnjić iz Holandije. Dušan i on odrasli su u komšiluku, a kad su došla zla vremena, ona su ih razdvojila, ali ne i zavadila. Zato su reporteri "Vesti" često bili u prilici da pišu o novčanim donacijama i pošiljkama lekova Krnjića koje je Dušan kvasio suzama radosnicama, sećajući se dana kada im se činilo da se može i nebo dohvatiti, ali ne i da će jedan u postelji za pomoć moliti, a drugi u pečalbi raditi.

Hvala, Joksići: Aktivisti u "Svetom Luki"

 

- Pripremali smo se za put u Beograd. Bilo je vreme za Dušanov kontrolni pregled. Kako sam skupila novac ne bih mogla da vam objasnim. Pred sam polazak stiže nam 400 evra od ovog Duletovog drugara. Javio se i telefonom. Kaže, dugo nije ništa pročitao u "Vestima" o nama pa je zaključio da smo krizu prevazišli. Shvativši da nije tako, požurio je da nam pomogne. Izdvojio je 200 evra, a u razgovoru sa tamošnjim prijateljima i poznanicima i mi smo bili tema. Boško Radović dodao je 100 evra, Drago Paunović i Dejan Kuzmanović po 50, tako da je do nas stiglo 400 evra. Ako se za lek ne kaže hvala, za novac se kaže i Dule i ja poručujemo Ćazimu Krnjiću da smo ponosni što smo sugrađani i molimo ga da se zahvali ovim priložnicima - rekla je Biljana Arsić i dodala da je novca bilo dovoljno za kontrolni pregled, ali i da izmiri dugove u apoteci, nastale pre nego što su pošiljke čitalaca "Vesti" ponovo počele učestalo da stižu.