Čovek zvani srce
Na inicijativu Alena Efovića iz Pariza, formirana nevladina dobrotvorna organizacija preko koje je do sada besplatno letovalo 228 mališana.
Alen Efović je "čovek srce". Zovu ga tako svi oni kojima nesebično pomaže. Ne pita ih za ime, za veru, naciju, poreklo, za njihovo selo ili grad, on samo smišlja kako da ih usreći, a to ovako objašnjava:
- Ničeg lepšeg na svetu nema od osmeha koji ti podare bolesni i unesrećeni. Uz brata Enisa i suprugu Sanelu, naučila su to i moja deca, Elvis (18), Sara (12), i Lea (2) i jedva čekaju kada će nastaviti moj posao. Kažu mi: "Tata, kad ti budeš jednog dana stao i ne budeš mogao to da radiš, nastavićemo mi, mi volimo ovu decu, mi smo njihova familija".
Prosvetiteljski zadatak
Alen Efović je rodom iz Berana, strukom građevinac, žitelj pariskog predgrađa Montrej od 1992. godine, a kako kaže - od malena - humanitarac, jer je i poslednji zalogaj delio sa drugarima. Čim je uz lepu plažu sagradio apartmane u Dobrim vodama kod Bara, odlučio je da pomaže, u početku familijama koje sebi ne mogu da priušte letovanje, a kasnije deci sa posebnim potrebama i obolelim od malignih oboljenja. Tu decu dovoljno je pomilovati po glavi pa da budu neizmerno srećna. Video je reakcije čoveka koji je prvi put pred njim prohodao u 46-oj godini, nakon tri dana boravka na moru. Alen i njegovi pomogli su roditelju, patrijarhalnog shvatanja, da prestane da se stidi svog retardiranog deteta zbog čega ga nije 26 godina izveo iz kuće. To dete je na moru prvi put doživelo da ga neko zagrli i poljubi. Tako se Efoviću i njegovim saradnicima dogodiloda obave poneki važan prosvetiteljski zadatak.
|
A taj Alenov posao je u okviru Nevladine organizacije "Humanitarna familija" koju niko ne dotira. Istina, kad se Alen i "njegovi suigrači" razlete, pa stignu među dobre ljude i zamole ih da plate obroke onima koji to nisu u stanju, onda stignu vreće krompira, kolut-dva sira, mesni proizvodi, bombone, sokovi... Za darodavce simbolično, a za Alenovu "porodicu" golemo, poput okeana.
Alen voli ljude i u tome leže svi odgovori šta će mu tolika familija. Pošto na Crnogorskom primorju, u mestašcu Dobre vode, nedaleko od Bara, ima kuću, on širom otvori vrata i u goste primi decu sa posebnim potrebama, pa i one od raka bolesne, omogući im da prvi put vide more, da se okupaju ili, jednostavno, da gledaju u nebesko i morsko plevetnilo, slušaju cvrčke, druže se sa sličnima sebi, potisnu kompleks koji ih od rođenja prati i osete da nisu napušteni.
- Petu godinu zaredom u junu i septembru primamo decu. U junskoj smeni ih je kroz objekte članova naše Nevladine organizacije, bez nadoknade i interesa, prošlo 108, na septembarskoj listi ih je 120. Neograničena godišta. Dođu sa roditeljima i svima lepo. Iz Dervente i Sarajeva (BiH), Odžaka (Vojvodina), Kruševca sa okolinom (Srbija), Bijelog Polja, Berana, Nikšića, Podgorice (Crna Gora).
I svi složni, kao u nekadašnjoj "Jugi" - ponosno priča Alen.
Uz njegove najmilije, treba spomenuti Razu Pirović, Anđelku i Nanu Šćepanović, Raziju i Muju Crnovršanin, Demira Sapunjanina, Milu Šabotića, Saniju i Jusufa Usezića, Zorana Ristića, Harisa Čauševića
Imali-nemali, hoće da daju, da dele, tim učinkom se bogate, a ovako odslikavaju: "Kad njima pomažeš, pomažeš sebi i svojoj duši".
Zdravlje i ljubav nemaju cenu
- Pitaju me imam li nekoga bolesnog u familiji? Odgovaram: "Zašto pomagati samo kad te muka natera, može se ruka ponuditi i bez interesa ili očekivanja da će ti biti bilo šta vraćeno". Najlepše je u životu nekome ponuditi bar malo sreće. Te bolesne i nemoćne ne veseli igračka, već kad urade neki pokret, nešto što do tada nisu uradili, a još više saznanje da ih neko voli, a nije im porodica. Najveća vrednost u životu je biti zdrav i ako možeš pomoći svojima i oko sebe i dati ljubav onome kome, izuzev porodice, niko ljubav nije podario - priča Alen na osnovu svog petogodišnjeg iskustva u druženju sa onima za koje kažemo da će večito ostati deca ili onima koji nikada neće moći da uživaju život kao njihovi zdravi vršnjaci. |
- I ovog juna, na rasporedu je bilo svakodnevno kupanje. Zahvaljujući Boži Bulatoviću i Muji Šahmanoviću, koji je obezbedio autobus, posetili smo manastir Ostrog. Zajedno i razdragano proslavili smo rođendane Save i Nikole iz Kruševca, svako veče pravili smo žurke. Prvi put su nas donacijom "pogurali", obezbedivši ručak i večeru, Fond za aktivno građanstvo (FAKT) i gospodin Dragomir Stojanović. Zahvalnost dugujemo i Crvenom krstu iz Bara, koji je decu obradovao ženskim cipelicama i muškim majicama. I pekari La Montenegro, i slastičarni Plavi Jadran i Miji Šćepanoviću, obezbedili su nekoliko obroka. Pomogao je i Eurosolej iz Dransija kod Pariza i jedan Rade, koji čak ni puno ime nije rekao. Novčanu pomoć dali su i drug Parižani, Mladen Vinčić i Rade, Ljubica i Danijel Draćić. A najviše zahvalnosti dugujemo Zorici Crnčević koja je na startu prepoznala našu priču i s nama je od prvog dana - nabraja Alen, nadojen pozitivnom energijom, nanizanim poznanstvima, druženjem, lepim trenucima, toplinom srca i duše.
Najslikovitije pričao onima koji ne mogu da govore, a pogledima i osmesima postanu - najrazgovorljiviji.
A kako Alen i njegovi saradnici pronađu one kojim je najpotrebnije ovakvo letovanje i druženje? Jednostavno, od uha do uha, a postoji i internet. Oni traže, obilaze udruženja, s druge strne i ljudi za njih pitaju, nađu se i dogovore se. Organizatori procene, obično kod teških invaliditeta, da li će nekoga ponovo pozvati. A, došao ponovio ili ne, nema ljutnje, niti se prijateljstvo prekida. Danas Alenova "porodica" broji na stotine članova. Može jer glava porodice je na čelu je i za sviju njih - "čovek srce".
Sledite nas!
-Želja mi je da probudim savest udruženja i pojedince, pa da otvore oči i doniraju bilo šta, uzmu učešće bar u jednoj humanitarnoj akciji. Siguran sam da će tada shvatiti da su uložili u život i sreću. Kao primer istakao bih Parižanku Zade Đurović. E, to majka ne rađa, to pada sa neba! Život svoj daje za pomoć drugima i bori se kao lav. Ona bi trebalo da bude uzor, a i naša "Humanitarna familija" može poslužiti kao ideja ili primer kako drugima pomoći i sebe oplemeniti. Prazne sobe i apartmanina na moru u vansezoni ne donose ni novac ni radost. Pa zašto ih onda ne otvoriti? - pita se Alen i nada da će ova akcija postajati sve masovnija i objašnjava da je to razlog što želi da medijskui bude propraćena, a pre svega u "Vestima". |
