Pred dobrotom se sva vrata otvaraju
Gotovo da nije bilo dana u protekle dve decenije da neko od aktivista moćne humanitarne organizacije "Dunav-Danube", na čelu sa neumornom Zade Đurović-Di Maio, nije obradovao bolesne, napuštene, nesrećne, izbeglice, siromašne... širom Balkana. I gotovo da nije bilo dana a da se neko nije zahvaljivao ovoj Baranki i Parižanki, nazvanoj od milja "malom ženom velike duše", koja je za svoju humanu misiju ponela najviša priznanja Crne Gore i Srbije.
A, ona i danas, kada je na adresu Humanitarnog mosta isporučila citostatike i druge lekove u vrednosti od 30.000 evra, uz pomoć Instituta Gustav Rusi iz Vil Žifa, ponavlja svoju čuvenu rečenicu: "Svima želim da im moja pomoć nikada ne zatreba...".
Najlepša nagrada- Ima li lepše nagrade od tople ruke ljudi u nevolji, onima kojima uručujete pomoć. A tek oči? One sve govore. I o besmislenosti rata i o prolaznosti života i o istini da se dobrota samo deljenjem uvećava, da je čovek bogat samo ako je zdrav, makar i s parčetom hleba - priča ova dobrotvorka koja je i sama u detinjstvu bila više gladna nego sita, ali je i vrata svog doma u Parizu otvorila bolesnima. |
Ipak, jedno od nepisanih pravila predsednice "Dunava" uvek je bilo da se pomoć isporučuje na licu mesta i to pravo u ruke onih kojima je potrebna. Zato nas je i ovoga stavila na muke, jer je trebalo pronaći odraslu osobu koja boluje od melanoma s obzirom na to da nam je darovala četiri kutije preparata "zelboraf"
koji predstavlja najsavremeniji lek u svetu i čija jedna kutija košta - 2.300 evra?!
Ali, ubrzo se pokazalo da je akcija završena i pre nego što je počela zahvaljujući plemenitom osoblju beogradskog Instituta za onkologiju, glavnoj sestri Zorici na Odeljenju za lečenje melanoma kao i dr Raduloviću, koji su u roku 15 minuta pronašli pravog pacijenta. "Molimo vas da lek poklonite mladom Novosađaninu koji ga je već primao u eksperimentalnoj fazi na Institutu i odlično reagovao. Na žalost, više nemamo tog leka...", objasnila nam je glavna sestra.
Dva dana potom, u našu Redakciji u Beogradu stigao je 35-godišnji veb dizajner Novica Kontić iz Novog sada sa suprugom Makedonkom Pavlinkom, s kojom je u braku treću godinu. I da nam nije objasnio svoj usud, ne bismo ni poverovali da je u pitanju bolesnik s tako teškom dijagnozom. Jer uprkos bolesti, ovaj mladi čovek nije klonuo duhom. Zato nam je gotovo šaljivo ispričao svoju životnu dramu: "Eto, ja sam primer ljudi koji su puni mladeža, a za takve se u narodu uvek tvrdilo da su rođeni pod srećnom zvezdom", kaže Novica kome je 2012. buknuo mladež na leđima.
"Mislim da sam skupo platio ceh zbog nekoliko sunčanja u solarijumu. Sve se desilo vrlo brzo, od otkrića da imam melanom do operacije. Na žalost, boljka se raširila... Tada sam uključen u grupu bolesnika na kojoj je primenjen jedan od najsavremenijih medikamenata. Primao sam šest meseci ovu skupu terapiju, koju običan smrtnik ne može sebi da priušti. Samo nekoliko dana, koliko sam ostao bez lekova, stigla je ova lepa vest da gospođa Đurović daruje četiri kutije, vredne 9.000 evra. I eto sreće u nesreći - zahvalno priča ovaj Novosađanin koji se posebno mejlom zahvalio donatorki.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
U ovoj pošiljci našao se i skupi "cellcept", lek koji inače koristi štićenik "Vesti", 42-godišnji Valjevac Aleksandar Milićević koji boluje od retke neuromišićne bolesti miastenije gravis. Za mesečnu dozu ovog leka u tabletama od 250 mg potrebno mu je 250 evra, a živi s roditeljima od njihove male penzije. "To je nemoguća misija i za mene i za moju porodicu, zato velika hvala humanim ljudima poput Zade Đurović", poručuje Aleksandar kome će uskoro trebati "nova infuzija" ovog preparata a kome je lek direktno isporučen u Valjevo. A, preostale citostatike i medikamente uručićemo čim u saradnji s lekarima - nađemo one kojima su najpotrebniji.
Ni ime, ni veraRačuna se da je od raspada Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, Zade Đurović zajedno sa suprugom Italijanom Aldom Di Maiom i francuskim prijateljima uputila više od 150 šlepera razne robe, medicinske opreme, lekova i sanitetskog materijala. Pritom nijednom nije pitala ni za ime, ni za veru, ni za naciju onog kome se pomoć šalje. "Bog je jednak za sve, a pred dobrom se sva vrata otvaraju. Ljudska patnja se najlakše dušom leči. Tu lekciju sam naučila za čitav život. I ponosna sam na nju", ističe ova humanitarka. |
