Od bajate kifle do šnicle i salate
U prve tri nedelje akcije Humanitarnog mosta stizale su i po tri do četiri donacije dnevno 26-godišnjoj Ivani Simonović koja je, kad ne bi uspela da proda sekundarne sirovine sakupljene na periferiji Vranja, obilazila pekare i molila bajatu kiflu za svog pregladnelog 16-mesečnog sinčića Lazara. Neke su upućivane u naše Redakcije, druge na njenu kućnu adresu.
Ivana više ne ide u prolećnim cipelama i ispranim džemperima i blejzerima, bez kape i šala zbog čega se njena duga kosa pretvarala u ledenice. Ne mora više promrzlim rukama, grejanim majčinskom ljubavlju, da do iznajmljenog stana donosi pecivo, potapa ga u toplu vodu i priprema jedini obrok za sina.
Čitaoci "Vesti" obukli su Ivanu i Lazara od glave do pete, napunili njihov skromni stančić igračkama, slatkišima, posteljinom, peškirima, higijenskim sredstvima i mnogim drugim korisnim stvarima. Pa, ipak, prilozi i dalje stižu. Istina, sad su to tri do četiri donacije nedeljno.
Tako je u proteklih sedam dana u Redakciju "Vesti" stiglo 100 evra Milene Tankić iz Leverkuzena i 100 evra anonimne donatorke iz Frankfurta, dok je Milisav Stefanović iz Hamštada poslao 50 evra.
- Čitam i radujem se zbog Ivane i njenog sinčića. Teško da bi preživeli zimu bez pomoći koja im je stizala. Ja sam im od svoje penzije namenio skromnu pomoć i evo šaljem, a vi prosledite u Vranje - rekao je novinarima Humanitarnog mosta 70-godišnji Milisav Stefanović, Nišlija koji je u Švedsku otišao pre 45 godina.
Paket iz Amerike
|
I iz daleke Australije još jedan prilog. Ovaj iznosi 200 dolara, a poslali su ga Lazar i Milica Nedeljković iz Sidneja. Pismo nisu napisali, ali zato je Ivana ovog puta znala šta njima i ostalim donatorima da poruči:
- Ne znam da li znate, ali da nije bilo vaših novina, mi bismo pisale kako su od gladi i zime umrli jedno dete i njegova mati. Lazar je bio toliko slab da se jedva držao na nogama. Neuhranjen i tanko obučen, u sobi gde se štedi na ogrevu, stalno je bio prehlađen.
U decembru i januaru primio je više injekcija nego što je hleba pojeo. Za sve to vreme nijednom nije meso okusio, sok od limuna nije u čaju dobio. Često ni kašičicu šećera nisam imala. Na mršavom licu činilo se da mu samo oči rastu. Kako mu je vid slabio on je kapke širio, a ja umirala od straha da
će jednom gledati u mene, a preplašen mrakom okretati glavicu i dozivati me...
Tu Ivana gorko zajeca, ali brzo nastavi započetu misao:
- Više se ne plašim ni za život sina niti za njegov vid. Obraščići su mu se zaokruglili, već 15 dana nema temperaturu niti kašlje, a oči ćemo izlečiti. Doktori u Beogradu su rekli da dođemo kad mu se krvna slika popravi.
Dok je malokrvan ne sme da primi anesteziju. Sestre u bolnici su mi savetovale da mu kupujem džigericu, cveklu, spanać, jaja, mleko.
Svaki dan mora da jede meso i voće. Ja kupim samo koliko je njemu potrebno, od svega po 100 do 200 grama, pa što on ne pojede ostane meni... Kad je on sit, sita sam i ja...
I nana počinje da zamuckuje, pokušava da objasni donatorima da se njihovim parama ne razbacuje i da pazi na svaki dinar. Kupila je džak brašna i mesi hleb. Dvostruko se isplati. Jeftiniji je nego u pekari, a uvek naložen šporet služi ne samo za zagrevanje prostorije nego i pečenje.
- Vi napišite sve ovo što sam rekla. Kad se javi neko od donatora, meni ko da se jezik zaveže - kaže Ivana, dok se dogovaramo o novom susretu, uručenju donacija stiglih posredstvom Redakcije "Vesti" i dogovoru kako brižljivo čuvan novac uložiti tako da Lazar i ona nikad više ne dotaknu dno života.
Imenjaku 50 evra
IZVUKAO SE IZ KRIZE: Slobodan Stefanović sa majkom Slavicom
|
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |