Od bajate kifle do šnicle i salate

Ivana više ne ide u prolećnim cipelama i ispranim džemperima i blejzerima, bez kape i šala zbog čega se njena duga kosa pretvarala u ledenice. Ne mora više promrzlim rukama, grejanim majčinskom ljubavlju, da do iznajmljenog stana donosi pecivo, potapa ga u toplu vodu i priprema jedini obrok za sina.
 

DOBRO JEDE I MANJE BOLUJE: Lazar Simonović

 

Čitaoci "Vesti" obukli su Ivanu i Lazara od glave do pete, napunili njihov skromni stančić igračkama, slatkišima, posteljinom, peškirima, higijenskim sredstvima i mnogim drugim korisnim stvarima. Pa, ipak, prilozi i dalje stižu. Istina, sad su to tri do četiri donacije nedeljno.

Tako je u proteklih sedam dana u Redakciju "Vesti" stiglo 100 evra Milene Tankić iz Leverkuzena i 100 evra anonimne donatorke iz Frankfurta, dok je Milisav Stefanović iz Hamštada poslao 50 evra.

- Čitam i radujem se zbog Ivane i njenog sinčića. Teško da bi preživeli zimu bez pomoći koja im je stizala. Ja sam im od svoje penzije namenio skromnu pomoć i evo šaljem, a vi prosledite u Vranje - rekao je novinarima Humanitarnog mosta 70-godišnji Milisav Stefanović, Nišlija koji je u Švedsku otišao pre 45 godina.

I iz daleke Australije još jedan prilog. Ovaj iznosi 200 dolara, a poslali su ga Lazar i Milica Nedeljković iz Sidneja. Pismo nisu napisali, ali zato je Ivana ovog puta znala šta njima i ostalim donatorima da poruči:

- Ne znam da li znate, ali da nije bilo vaših novina, mi bismo pisale kako su od gladi i zime umrli jedno dete i njegova mati. Lazar je bio toliko slab da se jedva držao na nogama. Neuhranjen i tanko obučen, u sobi gde se štedi na ogrevu, stalno je bio prehlađen.

U decembru i januaru primio je više injekcija nego što je hleba pojeo. Za sve to vreme nijednom nije meso okusio, sok od limuna nije u čaju dobio. Često ni kašičicu šećera nisam imala. Na mršavom licu činilo se da mu samo oči rastu. Kako mu je vid slabio on je kapke širio, a ja umirala od straha da

NI PARU ZA SEBE NISAM POTROŠILA: Majka Ivana

će jednom gledati u mene, a preplašen mrakom okretati glavicu i dozivati me...

Tu Ivana gorko zajeca, ali brzo nastavi započetu misao:

- Više se ne plašim ni za život sina niti za njegov vid. Obraščići su mu se zaokruglili, već 15 dana nema temperaturu niti kašlje, a oči ćemo izlečiti. Doktori u Beogradu su rekli da dođemo kad mu se krvna slika popravi.

Dok je malokrvan ne sme da primi anesteziju. Sestre u bolnici su mi savetovale da mu kupujem džigericu, cveklu, spanać, jaja, mleko.

Svaki dan mora da jede meso i voće. Ja kupim samo koliko je njemu potrebno, od svega po 100 do 200 grama, pa što on ne pojede ostane meni... Kad je on sit, sita sam i ja...

I nana počinje da zamuckuje, pokušava da objasni donatorima da se njihovim parama ne razbacuje i da pazi na svaki dinar. Kupila je džak brašna i mesi hleb. Dvostruko se isplati. Jeftiniji je nego u pekari, a uvek naložen šporet služi ne samo za zagrevanje prostorije nego i pečenje.

- Vi napišite sve ovo što sam rekla. Kad se javi neko od donatora, meni ko da se jezik zaveže - kaže Ivana, dok se dogovaramo o novom susretu, uručenju donacija stiglih posredstvom Redakcije "Vesti" i dogovoru kako brižljivo čuvan novac uložiti tako da Lazar i ona nikad više ne dotaknu dno života.
 

Imenjaku 50 evra Milisav Stefanović iz Hamštada poslao je 50 evra i svom prezimenjaku, 20-godišnjem dijabetičaru Slobodanu Stefanoviću iz Trejaka kod Bujanovca. - Često čitam o ovom mladiću. Teška su sirotinja, a ni dijabetes nije bezazlen. Ne znam ni sad da li je u bolnici ili kod kuće. Pozdravite mu i majku - rekao je donator novinarima Humanitarnog mosta, a po prijemu donacije Slavica Stefanović je odgovorila:   IZVUKAO SE IZ KRIZE: Slobodan Stefanović sa majkom Slavicom - Hvala našem prezimenjaku na brizi i pomoći. Juče je Slobodan bio na kontroli i prvi put u poslednjih godinu dana nije zadržan u bolnici. Stanje mu je stabilnije nego dosad. Dobio je i neki novi lek. Ima ga u apoteci, pa ga već pije. Odahnuli smo i on i ja, a sada neka odahnu i svi dobri ljudi koji su pomogli da se izvuče iz životne krize.