Za mleko i "pampers" u pravi čas

Ivani Simonović, svojevremeno štićenici Humanitarnog mosta i njenom četvorogodišnjem sinu Lazaru iz Vranja, nad čijom se sudbinom digla cela dijaspora, novorođenom dvomesečnom sinu Luki i suprugu Miladinu, koji se vratio da živi sa njima, reporteri "Vesti" uručili donaciju od 120 dolara anonimne donatorke koje je poslala pomoć da se bebi obezbedi potrebna hrana.

Ivana Simonović sa Lazarom i Vukom

 

Ivana, čija porodica živi od Miladinove skromne plate (radi kao transportni radnik u preduzeću "Diva Divani" u Vranjskoj Banji), pare su došle, kako kaže, kao "kec na desetku".

- Hvala dobročiniteljki, Bog im uneo blagodatnji oganj u dom za sve praznike i sve dane koje dolaze. Za nas je ovo spas, pošto krpimo svaki dinar da izađemo sa ovom skupoćom na kraj. Kućili smo se, kupovali stvari, uredili jedan sprat po našoj želji, po želji ljudi koji nikad ništa nisu takvog imali u životu, Miladin je morao da uzme kredit i

platu prepolovi, tako da sad ne donosi ni 100 evra mesečno. Hvala Bogu, vredni smo, radni... Imali smo baštu, rodilo sve, čuvali svinje, imamo mesa, za hranu se ne bojimo. Samo da beba ima vitaminizirano mleko i "pampers" pelene, Lazar da se obuče kako valja, za sve drugo ne brinemo. Zato hvala dragoj dobročiniteljki, setila nas se čak u Australiji - kaže Ivana.

Ivana je zadovoljna, u veselju su dočekali praznike. Njena sudbina puna nepredvidivih događaja karakteristična za siromahe imala je srećan kraj, zahvaljujući dobročiniteljima, čitaocima "Vesti" iz celog sveta. Što je važnije i uspešan početak novog životnog poglavlja.

- Dok smo živi, a to ćemo preneti na Lazara i Luku, pamtićemo šta su ljudi dobrog srca iz dijaspore učinili za nas. Omogućili su nam krov nad glavom u moravskom selu Priboj Vranjski, u opštini Vladičin Han, spasli su nas od kopanja po kontejnerima kako bismo preživeli. Isto tako, omogućili su Lazarovo lečenje, čime je njegov vid spasen od teške bolesti oka. Nismo imali za hleba, Lazar nije znao ni za šta drugo osim bajatih kifli i po malo mleka rastvorenog sa vodom. Kopala sam pored Morave, sakupljala bačene crvljive kože od stoke i to prodavala, a zarada nikakva. Jedina i najveća istina je da od kada su se ljudi dobre volje udružili da pomognu, sve mi je krenulo nabolje - priča kroz suze Ivana.