Kad pomoć stigne u prave ruke
Porodica Stojiljković s petoro dece, iz zaseoka Berivojštica u Golemom selu, tridesetak kilometara udaljenog od Vranja, od uboge, siromašne i nesrećne familije, zahvaljujući donacijama dobrotvora iz dijaspore, plemenitim čitaocima "Vesti" i Humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe, postala je samostalna i srećna jer su svu pristiglu pomoć upotrebili za lepšu budućnost svoje dece, stali na noge pokretanjem posla u kozarstvu, i konačno opremanju svog nedovršenog doma.
Verovatno da nema lepše vesti ni za nas u Humanitarnom mostu, a ni za brojne ljude koji su im mesecima slali i deo sebe kroz svoju nesebičnu pomoć.
Glava kuće Slobodan (37) i mlada majka Sanja (28) za samo šest meseci uspeli su da obezbede izvesniju budućnost za njihovo petoro dece: Luku (9), Lazara (8), Mariju (5) i sedmomesečne blizance Petra i Pavla.
Ovih dana njihov dom je obasjala nova radost jer su ih posetili predstavnici Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, zaduženi za Jugoistočnu Srbiju sa mesnim aktivistom laborantom Novicom Cvetkovićem i darivali im peć na drva.
- Presrećni smo jer smo za kratko vreme uspeli da sredimo kuću i steknemo malo prihoda kako nam ne bi deca više gladovala. Hvala dobrim ljudima iz inostranstva, našim iseljenicima koji su nam udahnuli novi život i stvorili svojim novčanim prilozima preduslove za novi početak. Kada su nas posetili reporteri "Vesti" imali smo samo jednu sobu. Porodila sam se i dobila blizance koji su spavali na dušeku, svakodnevno smo se borili da im obezbedimo mleko, da pozajmimo platno kako bih im sašila pelene. Živeli smo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, a to je 16.000 dinara ili oko 140 evra mesečno. Glavni posao nam je bio branje pečuraka i kada je dobra godina mogli smo da sebi priuštimo brašna i drugih osnovnih životnih potrepština. Danas, zahvaljujući stadu koza koje su nam kupili dobri ljudi iz inostranstva, mi smo započeli da živimo od svog rada i svojih deset prstiju. Novac nam nije bio u prvom planu, već koze kako bismo krenuli da stvaramo dohodak i živimo kao i svi normalni ljudi. Jer zašto očekivati milostinju, kada smo zdravi, hvala bogu, i kada možemo napred vlastitim snagama. Trebao nam je samo vetar u leđa, a dobili smo ga od humanih ljudi - kaže raspoložena Sanja.
Deca čuvaju stado
Zahvaljujući dobrotvorima iz dijaspore Stojiljkovići imaju stado od devet koza i jednog jarca. Obezbedili su hranu za njih, za celu zimu, i krenuli sa proizvodnjom sira. "Danas imamo nekoliko vrsta: mladog, prevrelog i konzerviranog u ulju. Imamo uslove da ih čuvamo, pomoćne prostorije su u Slobodanovom rodnom selu Tumba, ispod same planine Kukavica, tamo je i početna proizvodnja sira. Pozivamo sve ove dobre ljude, ako ih put nanese u naše vrleti, da se oslade našim i isto toliko njihovim sirom", ističe domaćin Slobodan.
Zahvaljujući HO Srbi za Srbe, koja je o njihovoj teškoj sudbini pročitala tekst na portalu "Vesti", stigla je i konkretna pomoć: uređenje prostorija za stanovanje, opremanje potrebnim nameštajem i kuhinjskim aparatima. Na taj način su dobili još jednu sobu, hodnik, kupatilo, mašinu za pranje, komode, orman, a sada i peć na drva.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Hvala svim dobrim ljudima, neka im dobri Bog podari zdravlje i sreću u životu. Koliko su nama pomogli, stostruko im se dobra vratilo. Danas u našoj kući gotovo da ništa ne nedostaje, srećni smo i zadovoljni, postali smo porodica u pravom smislu te reči. Mi više ne znamo šta je glad, nesanica i strah i to je za nas najveći uspeh - kažu zahvalno Sanja i Slobodan.
Kruna ljubavi
Mlada majka Sanja podseća kako su na svet došli Petar i Pavle. "Porodila sam se u niškoj bolnici, 9. jula 2014. godine. Porođaj nije bio lak, zato sam prebačena u Niš. Nismo planirali blizance, ali Bog je tako hteo. Važno je da su živi i zdravi, a pošto sam ih rodila uoči Petrovdana, rešili smo da se zovu Petar i Pavle. Tada nismo imali dovoljno nas petoro ni za hranu, a kamoli za ostalo. Sada se potvrdilo staro pravilo da deca nikad nisu višak, već su najveća radost u životu i kruna naše ljubavi - kaže domaćica Sanja.
