Za mleko i "pampers" u pravi čas

Ivana, čija porodica živi od Miladinove skromne plate (radi kao transportni radnik u preduzeću "Diva Divani" u Vranjskoj Banji), pare su došle, kako kaže, kao "kec na desetku".

- Hvala dobročiniteljki, Bog im uneo blagodatnji oganj u dom za sve praznike i sve dane koje dolaze. Za nas je ovo spas, pošto krpimo svaki dinar da izađemo sa ovom skupoćom na kraj. Kućili smo se, kupovali stvari, uredili jedan sprat po našoj želji, po želji ljudi koji nikad ništa nisu takvog imali u životu, Miladin je morao da uzme kredit i

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

platu prepolovi, tako da sad ne donosi ni 100 evra mesečno. Hvala Bogu, vredni smo, radni... Imali smo baštu, rodilo sve, čuvali svinje, imamo mesa, za hranu se ne bojimo. Samo da beba ima vitaminizirano mleko i "pampers" pelene, Lazar da se obuče kako valja, za sve drugo ne brinemo. Zato hvala dragoj dobročiniteljki, setila nas se čak u Australiji - kaže Ivana.

Ivana je zadovoljna, u veselju su dočekali praznike. Njena sudbina puna nepredvidivih događaja karakteristična za siromahe imala je srećan kraj, zahvaljujući dobročiniteljima, čitaocima "Vesti" iz celog sveta. Što je važnije i uspešan početak novog životnog poglavlja.

- Dok smo živi, a to ćemo preneti na Lazara i Luku, pamtićemo šta su ljudi dobrog srca iz dijaspore učinili za nas. Omogućili su nam krov nad glavom u moravskom selu Priboj Vranjski, u opštini Vladičin Han, spasli su nas od kopanja po kontejnerima kako bismo preživeli. Isto tako, omogućili su Lazarovo lečenje, čime je njegov vid spasen od teške bolesti oka. Nismo imali za hleba, Lazar nije znao ni za šta drugo osim bajatih kifli i po malo mleka rastvorenog sa vodom. Kopala sam pored Morave, sakupljala bačene crvljive kože od stoke i to prodavala, a zarada nikakva. Jedina i najveća istina je da od kada su se ljudi dobre volje udružili da pomognu, sve mi je krenulo nabolje - priča kroz suze Ivana.
 

Dočekali lepše sutra Podsećanja radi, samohrana majka Ivana skupljala je crvljive kože na periferiji Vranja i pokušavala da ih proda, kako bi nahranila svog, tada 15-mesečnog slabovidog sinčića Lazara. - Sa suprugom Miladinom se nisam venčala, pošto naši roditelji nisu dozvoljavali brak. Miladin nas nikad nije napustio, plaćao nam je stan, mučivši se za to danonoćno. Posle kupovine kuće, zahvaljujući pomoći zemljaka iz dijaspore, uz pomoć reportera "Vesti" pomirili smo se uprkos pritiscima roditelja, a kruna naše ljubavi je i dvomesečni sinčić Luka - s ponosom ističe Ivana.