Što se bore misli moje

Jedna poznata starogradska tugovanka "Što se bore misli moje" zapravo je puna bolova srca ovog srpskog vladara, da bi tek mnogo kasnije, kada je dobila muziku, postala jedna od omiljenih pesama među boemima u mnogim srpskim varošima.

Dugo se verovalo da su poslednji stihovi ove pesme "Da te ljubim, ah, jedina, celom svetu kazaću, samo od tebe, ah, premila, ovu tajnu sakriću" bili posvećeni kneževoj mladoj rođaci Katarini, kojom je nameravao da se oženi i zbog koje je, kako se šuškalo, čak stradao u atentatu.

Danas je verovatnije da je kneževa prava i velika ljubav bila jedna pesnikinja, duša njemu mnogo srodnija.

Milica Stojadinović, poznata pod nadimkom Srpkinja, bila je tragičan lik u srpskoj kulturi i književnosti.

Savremenicima je više značila svojom neobičnom lepotom lica i duha nego stihovima, pa su pojedini primećivali: "Prošla je pored ljubavne sreće, a književna slava je prošla preko nje."

Od života ove Jefimije 19. veka mogao bi da se sastavi roman.

Kada je bila devojčica, maštala je da dobije krila, poleti preko bregova, dođe do mora i u njemu se kupa s belim labudovima.

Dečji snovi se nisu ostvarili, a ni oni devojački, u kojima je živela ceo svoj vek.

Nije uspela da ispeva ni svoju labudovu pesmu kojom bi je kritičari ovenčali slavom, a pokolenja zapamtila.