Građani ne prijavljuju alave
- Niste se dovoljno dobro borili protiv korupcije - poruka je koju bi, da ima priliku, Vladi uputilo 44 odsto građana. Nije prvi put da Vlada dobija lošu ocenu u oblasti borbe protiv korupcije, ali je očigledno da dobija znatno lošiju ocenu nego pre četiri godine kada je SNS došao na vlast.
- Pre četiri godine nade su bile velike i građani su videli napredak koga možda i nije bilo. Tada je 52 odsto ispitanika reklo da se nivo korupcije smanjio, a sada vidimo da se taj utisak prepolovio - kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Saobraćajci najgori
Pitanje je i koliko su zaista građani motivisani da prijave korupciju ako se zna da je lane trećina onih koji su došli u kontakt sa saobraćajnom policijom dala mito. Posle saobraćajaca, građani su najviše plaćali zdravstvene radnike i službenike koji izdaju dokumenta.
- To se zove tzv. ulična korupcije. Naime policajci, lekari, nastavnici su ljudi sa kojima građani najčešće dolaze u kontakt i stoga su oni uvek na čelu liste alavih - kaže dr Stojiljković.
Pred pravosudne organe godišnje stigne tek oko 3.200 slučajeva korupcije, a procene su da sto puta više slučajeva ostaje skriveno. Građani ne prijavljuju korupciju jer strahuju zbog posledica, nemaju vere u uspeh ili ne poseduju dovoljno informacija.
- Potrebna je snažna akcija države koja bi ohrabrila ljude da prijavlju korupciju - navodi Nenadić.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković u izjavi za "Vesti" kaže da ga ne iznenađuju rezultati istraživanja jer činjenica da u Srbiji nema dovoljno procesuranih slučajeva korupcije obeshrabruje građane.
- Običan građanin je svestan da čak i kad se korupcija prijavi često izostanu sankcije, pa ih mrzi da sudski gone alave službenike. Takođe ne veruju ni političarima i smatraju da su skloni korupciji - navodi dr Stojiljković.
