- Ako bismo počeli slaviti praznike kao što je 9. januar (Dan Republike Srpske), onda bi se neki mogli dosetiti i da se slavi, recimo, 10. april, kada je osnovana NDH - rekao je Incko za medije u Sarajevu odakle često izlazi da bi obišao muslimanska groblja, ali nikada srpska stratišta.

Incko je pokušao naknadno da se izvuče porukom da to poređenje nije njegova osnovna poruka, ali je u svakom slučaju uspeo samo još više da raspali srpsku (i rusku) želju da bude poslednji visoki predstavnik u BiH.

Incko nikada nije skrivao žaljenje što nema podršku cele međunarodne zajednice: "Imam ovlašćenja da smenim Milorada Dodika, ali prošla su ta vremena." Umeo je i da zapreti hapšenjem Dodika, ali se ispostavilo da je samo plašio mečku rešetom.

Incko je rođen 22. maja 1949. u Austriji, u porodici koruških Slovenaca u selu Sveče kod Klagenfurta, sedam kilometara od tadašnje jugoslovenske granice. Odrastao je u Klagenfurtu, a njegov otac, Valentin Incko Stariji, bio je poznati kulturni radnik i politički aktivista slovenačke manjine u Austriji. 

Valentin Incko oženjen je Slovenkom sa drugog kontinenta, sa kojom ima dvoje dece, Simona i Valentinu i porodica razgovara na slovenačkom. Njegova supruga je Bernarda Fink Incko, rođena u Buenos Ajresu u slovenačkoj porodici koja je iz Jugoslavije pobegla od komunizma, ali se nije usrećila u Argentini. Bernarda je pričala da su roditelji prvi odlazak u operu mogli da joj priušte tek kada je imala 18 godina. Porodična baza Inckovih je u selu Sveče, gde su deca išla u školu, a potom u dvojezičnu gimnaziju u Klagenfurtu. Bernarda se žali da njen suprug ima buran politički život u Bosni, pa ne provode mnogo vremena zajedno.

Međutim, život u Koruškoj nije uvek bio idiličan za porodicu Valentina Incka, koji je predsedavajući Nacionalnog saveta Slovenaca. Pre dve godine izveštaj austrijskih istoričara o delovanju jugoslovenske Udbe i bombaškim napadima u Koruškoj 70-ih godina prošlog veka naterao je Incka da izjavi da je reč o pokušaju uništavanja njegovog ugleda. On je rekao da je tada mogao biti samo žrtva prisluškivanja Udbe i da "svesno nije imao nikakve veze sa tom službom". Alfred Elste, jedan od autora izveštaja, pomogao mu je tvrdnjom "da u slučaju Valentina Incka ne postoji optužba da je radio za Udbu".

Valentin Incko školovao se u Klagenfurtu na slovenačkom jeziku, a studirao je u Gracu slovenske jezike, pa osim diplomatskog engleskog tečno govori srpsko-hrvatski, ruski i češki. Završio je i Diplomatsku akademiju u Beču. Od 1974. službovao je u Mongoliji i Šri Lanki, a od 1982. do 1986. bio je ataše za medije ambasade Austrije u Beogradu. Potom je bio diplomata u austrijskoj misiji u UN i ataše za kulturu u Češkoj, pa ambasador u matičnoj Sloveniji.
Sada se bliži kraj mandata visokog predstavnika za BiH Valentina Incka, koji tvrdi da bi veliku platu rado zamenio za odrešene ruke, kako bi nametnuo zakone u BiH. Sam kaže da je verovatno poslednji visoki predstavnik, a posle uvrede poređenjem RS i NDH, jedna od poruka koje su mu upućene bila je "Incko, pakuj kofere i idi kući!"

                                                                                                           B. Đokić