Ovim rečima je mladi srpski teniser Miomir Kecmanović (17) govorio posle odbrane titule na Oranž boulu prošle nedelje i istakao da je svestan da je "napravio nešto izuzetno", ali i da "još nije složio u glavi sve kockice tog uspeha".

A uspeh ovog momka je veliki jer je drugi put u karijeri osvojio turnir koji se označava kao nezvanično svetsko prvenstvo za mlade tenisere. U 2015. njegov plasman u finale je bio veliko iznenađenje, postao je najmlađi pobednik Oranž boula u konkurenciji do 18 godina. Sada je to bilo očekivano, imajući u vidu da je već stekao status jednog od najperspektivnijih mladih igrača sveta. I, kako sam ističe, ove godine mu je bilo teže jer je postala stvar prestiža pobediti Kecmanovića. Odbranio je titulu, a to nije pošlo za rukom veličinama poput Rodžera Federera, Bjerna Borga, Ivana Lendla, Džona Mekinroa...
Miomir je rođen u Beogradu krajem prošlog veka, uglavnom po lošem poznate 1999. To je bilo vreme kada su stasavale naše aktuelne teniske zvezde i ta godina je duboko utkana u njihova sećanja. O bombardovanju i treninzima u to vreme mnogo puta su govorili, najčešće Novak Đoković i Ana Ivanović. Naravno, tu je i Jelena Janković, koja je bila član akademije Nika Bolitijerija, u kojoj su stasale i mnoge druge zvezde, poput legendarne jugoslovenske teniserke Monike Seleš, Andrea Agasija, Džima Kurijera... Sada je član te akademije Kecmanović, koji je rano počeo da osvaja turnire u kategorijama starijim od svog godišta i održao je taj trend do danas.

 A tenis je, poput Đokovića, koji mu je jedan od uzora, uz Federera, počeo da trenira na planini. Ali, ne na Kopaoniku, već ga je, sa šest godina, deda odveo u teniski kamp na Zlatiboru. Sedam, osam godina kasnije već je morao da se osamostali, odnosno preseli na Floridu, kako bi nastavio da napreduje. Potiče iz familije doktora, njegova oba roditelja su hirurzi. Međutim, on nije nastavio tradiciju belih mantila, već se odlučio za "beli sport".
Posle godina treniranja i odricanja od mnogih "običnih" stvari, navika svojih vršnjaka, stigao je i do seniorske konkurencije. Prve bodove je osvojio u svom rodnom gradu 2015, a danas je 795. igrač sveta. Jedan od najbitnijih trenutaka u njegovom životu je letošnji poziv iz seniorske reprezentacije Srbije, koji mu je pružio priliku da bude deo tima u duelu protiv Velike Britanije na Tašmajdanu. Tih dana je još jednom pokazao veliku posvećenost tenisu, pa su naši drugi reprezentativci isticali kako je, praktično, stalno trenirao na Tašmajdanu.
Miomir naglašava prošlo leto kao jedan od veoma bitnih trenutaka jer je posle tog iskustva u Beogradu zaigrao još bolje i jesen bogatu uspesima krunisao titulom na Oranž boulu. Ali, to je tek početak jer je svestan da ono najteže u životu tenisera tek sledi - potpuni prelazak među seniore. Međutim, on se ne plaši, već nastavlja da sanja i ostvaruje svoje šampionske snove.
- Sve što sam uradio mi daje nadu da imam šampionsku nit. Moja ambicija u tenisu, od prvog dana kada sam počeo da igram turnire, jeste da budem najbolji. Zbog toga sebi uvek postavljam nove, veće, zahtevnije ciljeve - naglasio je nedavno Kecmanović.

                                                                                                P. Bajić